Najstarija “beba iz epruvete” ima svega 35 godina i zove se Luiza Braun (Louise Brown). Iako je tako svi zovu, ova dama nije nastala u epruveti već u petri ploči, malo drugačijem laboratorijskom sudu. Njena mlađa sestra je takođe nastala vantelesnom oplodnjom četiri godine kasnije, ali ona nije bila druga već tek četrdeseta “beba iz epruvete”.
Doktor koji im je omogućio da dođu na svet Robert Edvards (Robert Edwards) je 2010. godine dobio Nobelovu nagradu za razvoj postupka vantelesne oplodnje.
Laboratorijsko “spajanje” mamine i tatine ćelije
Malo ko ne poznaje bar jedan par koji je dobio dete zahvaljujući ovom postupku. Prošle godine je izbrojano čak 5 miliona “beba iz epruvete”, a broj nastavlja da se povećava iz dana u dan.
Ove bebe nastaju van tela majke, zahvaljujući jednom neobičnom aparatu koji će punktirati jajnu ćeliju majke i tako ubaciti spermatozoid oca u njenu unutrašnjost. U posebnom medijumu koji obezbeđuje uslove slične prirodnim, nastaće zigot – začetak čoveka, koji se sastoji od svega jedne jedine ćelije. Kada ova ćelija počne da raste i podeli se na nekolicinu drugih, biće vraćena u telo majke gde će se iz dana u dan usložnjavati, rasti i postati beba. Ovako nastala beba se ni po čemu ne razlikuje od bebe koja je nastala prirodnim putem.
Da bi postupak bio uspešan mora i jajna ćelija da bude zdrava, da spermatozoid može da je oplodi i da majka može da iznese trudnoću. Zato se punktira više jajnih ćelija (kada je to moguće) i posle par dana se selektuju oni embrioni koji izgledaju najbolje. U velikom broju slučajeva se ubacuje i više od jednog embriona u telo majke, te su blizanačke trudnoće vrlo česte.
“Bebe iz epruvete” su blizanci u 20 odsto slučajeva
Ma koliko zvučalo sve jednostavno, vantelesna oplodnja ne može uvek da omogući roditeljima decu jer postoje mnogi poznati i nepoznati faktori koji će uticati na dalji razvoj embriona nakon što se nađe u telu majke.
Medicina je jako napredovala na polju reprodukcije i omogućila je milionima parova da dobiju decu koju u suprotnom nikad ne bi imali, ali nastanak svake bebe, nastajala ona u laboratoriji ili ne, zavisi od biologije koja možda hoće, a možda i neće joj dopustiti da dođe na ovaj svet.
Prethodne tekstove iz serijala “Bio(b)logija” možete pročitati ovde.
Katarina Mitrović studira biologiju, a slobodno vreme troši na putovanja, umetnost, fotografiju, modu, knjige, filmove i diskusiju o istima. Želi da proputuje svet, uvek bude zaljubljena i da sazna što više zanimljivih činjenica i iskusi sve što život pruža i da o tome piše. Omiljeni citat je od Oskara Vajlda: “Većina ljudi je neko drugi. Njihova mišljenja su tuđa mišljenja, njihovi su životi mimikrija, njihove strasti citati.”
