Da je kralj Henri Osmi (Henry VIII Tudor) znao da je on razlog zašto ne može da dobije muškog naslednika sigurno ne bi pre pet vekova odrubio glavu sirotoj Ani Bolen (Anne Boleyn). Danas se zna da je muškarac taj koji određuje pol deteta, jer njihovi spermatozoidi poseduju ili X ili Y hromozome koji, kada se spoje sa X hromozomom koji se nalazi u jajnoj ćeliji, određuju da li će se dobiti dečak ili devojčica.
Kao što se i žene razlikuju od muškaraca, tako se i njegovi “plivači” razlikuju. Oni koji poseduju muški-Y hromozom manji su, pa samim tim i brži i teže opstaju u kiseloj sredini u kojoj se nalazi jajna ćelija. Oni “plivači” koji poseduju ženski-X hromozom su veći, sporiji i otporniji. Ispada da onda ženski pol nije samo, kako vole da naglašavaju, “lepši” već i “jači” pol, jer će moći duže da opstane u blizini jajne ćelije i dočeka da ona sazri.
Pošto žena ovulira samo jedan dan mesečno (oko 14. dana ciklusa), da bi se dobio dečak mora se taj dan ili dan pre voditi ljubav, jer će tad muški, brži “plivači” prvi stići do jajne ćelije i oploditi je. Šansa za dobijanje dečka dodatno se povećava ako muškarac apstinira nekoliko dana ranije, jer će tad njegovi “plivači” biti pokretljiviji i u većem broju. Pretpostavlja se da je razlog što se nakon ratova češće rađaju dečaci to što su muškarci duži period bili uskraćeni seksualnog užitka.
Takođe je dokazano da ako žena tog dana doživi vrhunac zadovoljstva, ona će lučiti sekret koji će smanjiti kiselost sredine u kojoj se nalazi jajna ćelija i muški “plivači” će moći duže da opstanu. Zato partneri koji žele muškog naslednika moraju svojim voljenima da pruže veliki užitak.
Za one koji bi želeli da donesu na svet devojčicu, treba da vode ljubav dva do tri dana pre ovulacije, jer će tako u trenutku kada jajna ćelija bude spremna da primi jednog “plivača” u okolini opstati samo oni koji nose ženski pol. Da bi povećala kiselost okoline jajne ćelije žena treba da jede hranu koja je bogata kalcijumom i magnezijumom. Izreka da se švalerima rađaju ženska deca nije daleko od istine, jer oni ne paze na dan kada će da švrljaju naokolo, a i tako uvek u sebi nose više “plivača” ženskog pola, jer su muške sve istrošili usled prečestog uživanja.
Ovi “recepti” za dobijanje dečaka i devojčica nisu 100% sigurni (kažu da je verovatnoća 80% da na ove načine utičete na pol deteta), jer i drugi faktori utiču na pol poput starosti majke i oca, genetski određene veće brojnosti muških ili ženskih “plivača”, ishrana, stres i drugi. Jedini zagarantovan metod za dobijanje baš dečaka ili devojčice jeste vantelesna oplodnja, kada se izjasnite koji tip spermatozoida želite da oplodi jajnu ćeliju.
Dobiti dete je jedno od najvećih radosti života. Čim ga ugledate zavolećete njegove rumene obraze, meku kožu, malene ručice i pomisao da je ono deo vas. Ako je zdravo i pravo na kraju dana neće biti ni važno da li je dečak ili devojčica.
Prethodne tekstove iz serijala “Bio(b)logija” možete pročitati ovde.
Katarina Mitrović studira biologiju, a slobodno vreme troši na putovanja, umetnost, fotografiju, modu, knjige, filmove i diskusiju o istima. Želi da proputuje svet, uvek bude zaljubljena i da sazna što više zanimljivih činjenica i iskusi sve što život pruža i da o tome piše. Omiljeni citat je od Oskara Vajlda: “Većina ljudi je neko drugi. Njihova mišljenja su tuđa mišljenja, njihovi su životi mimikrija, njihove strasti citati.”