Izreka “star si onoliko koliko se osećaš” može lako da se odnosi i na vitalnost delova ljudskog tela. Zahvaljujući magičnoj moći regeneracije neki naši organi imaju starost dece ili čak fetusa!
Starost jetre – pet meseci
Glavna funkcija jetre je da čisti krv od štetnih supstanci i od suštinske je važnosti za življenje, te joj je priroda podarila sposobnost da se obnavlja i podmlađuje. Zato, ako mislite da ste alkoholom i drugim toksičnim supstancama oštetili vašu jetru – živite zdravim životom nekoliko meseci i dajte joj priliku da se oporavi (jedino u slučaju ciroze jetre ona ne može da se zaleči). Zanimljivo je to da, ukoliko se 70 odsto jetre odstrani iz tela, skoro cela će opet narasti za svega nekoliko meseci.
Starost srca – 20 godina
Srce ostaje u dvadesetim i odbija da ostari tokom čitavog našeg života i obnavlja se tri ili četiri puta.
“U srcu zauvek ostajemo mladi”
Starost kostiju – deset godina
Kosti nam se obnavljaju tokom života i u svakom trenutku nam se telo sastoji iz mešavine mlađih i starijih kostiju koje ostaju u prvoj deceniji, sve do starosti kada slabi moć regeneracije i nastaje bolest poznata kao osteoporoza.
Starost kose – tri do šest godina
Koliko nam je kosa “stara”, naravno, zavisi od dužine i koliko često je šišamo, ali ona uglavnom raste jedan centimetar mesečno. Kod većine osoba vlas ostaje na glavi šest godina kod žena, a tri godine kod muškaraca nakon kojih opada. Obrve i trepavice nam se mnogo češće obnavljaju – svakih šest do osam nedelja, ali ukoliko se čupaju mogu prestati rasti, jer im se ciklus poremeti.
Kada vas pitaju za godine, vi se našalite: “Zavisi koji delovi mene vas zanimaju?”
Starost kože – dve do četiri nedelje
Površinski sloj kože se obnavlja veoma često, jer nam je on prvi sloj zaštite koji mora da ostane u što boljem stanju. Razlog zašto nam čitavog života koža nije poput bebine i dobijamo bore je to što koža gubi kolagen i elasten tokom godina.
Starost mozga i očiju – ista kao i naša
Mozak i oči su jedni od retkih delova tela koji slave isti broj rođendana kao i mi. Postoje samo dva dela mozga koja se obnavljaju – oblast učenja i oblast čula mirisa. Zato i posedujemo sposobnost da “učimo dok god smo živi”.
Sledeći put kad budete poželeli srećan rođendan nekome ili sebi možete reći: “Srećan rođendan, oči i mozgu” i zahvaliti biologiji što je tu da nas s vremena na vreme “podmladi” tamo gde treba.
Prethodne tekstove iz serijala “Bio(b)logija” možete pročitati ovde.
Katarina Mitrović studira biologiju, a slobodno vreme troši na putovanja, umetnost, fotografiju, modu, knjige, filmove i diskusiju o istima. Želi da proputuje svet, uvek bude zaljubljena i da sazna što više zanimljivih činjenica i iskusi sve što život pruža i da o tome piše. Omiljeni citat je od Oskara Vajlda: “Većina ljudi je neko drugi. Njihova mišljenja su tuđa mišljenja, njihovi su životi mimikrija, njihove strasti citati.”
