Razgovaram s vremena na vreme sa srodnim dušama, koje su uglavnom tamo negde. I onda se sretnemo i sati prolete u okrepljenju. To je ono kad se u nečijem društvu osećate mirno kao u mirisnoj šumi, otvoreno kao goli na letnjem pljusku, opušteno kao na toplom pesku pored mora, osveženo kao kad se napijete hladne vode sa izvora.
Koliko ljudi vam donosi takvo isceljenje?
Bliski prijatelji su deo nas, sa njima smo i oni su uz nas kroz sva ratna iskušenja života, dnevna i dugoročna i ta razmena je drugačija, ali često uznemirujuća. Nekad je najviše što možete da slušate, razumete i saučestvujete, a nikako da pomognete i to brine i boli.
Sa prijateljima najčešće delimo tugu i besmisao i čak i onda kad se sa njima provodimo, smejemo i opijamo, to je samo zamena dekora na sceni svakodnevice.
Srodne duše sa kojima povremeno zastanemo da se napijemo sa izvora okrepe nas tako da to potraje neko vreme. Setimo se tog dragocenog osećanja da postoji neko zbog koga niste zabrinuti, ko je svoj, jak i sam, baš kao i vi i sa kim se povezujete van granica vremena, prostora i svakodnevice.
Dva takva susreta u poslednjih mesec dana donela su mi radost i obasjala me toliko da sam u stanju da zračim tom svetlošću kroz sve dnevne momente mraka od tada. Još mi traje.
O, kakav blagoslov!
Jedan od tih susreta bio je upoznavanje sa bratom, koga nisam srela dvadesetak godina.
O, kakav blagoslov! Pa on je postao baš ono što sam osećala da može, još dok sam ga posmatrala kao stidljivog i tihog tinejdžera što gleda ispitivački pametnim očima.
Moj brat je muškarac koji menja žensku sklonost ka generalizaciji muškog roda. Doduše, polazna osnova, koja se zove krv i meso, dala je zalet razgovoru u kome smo odložili svaki ego trip, svaku odbranu, svaku nameru da se predstavimo u najboljem svetlu, da bismo razmenili ono suštinsko, što verovatno ne bismo sa nekim koga ne percepiramo kao svog rođenog.
Toliko sam ponosna na brata, što je bistra voda uma, što teče sa izvora i kao bujica ruši gluposti dnevne konverzacije.
Ovaj razgovor mi je isprao mozak, kao što se ispira zlato.
Ostao je samo grumenčić, ali kako blista!
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
