Iako tradicija i kulturološki ideali lepote dominiraju, uticaji sa Zapada nisu nimalo zanemarljivi. Žene su se u pojedinim zemljama odrekle i telesnih karakteristika po kojima su dugo bile prepoznatljive.
Brazilke, koje mnogi smatraju najpoželjnijim ženama na svetu, sve više se odriču svojih raskošnih oblina pod uticajem nezdravog zapadnjačkog ideala lepote. Zbog njihove opsednutosti dostizanja savršenstva, Brazil je postao najveći potrošač raznih preparata za mršavljenje na svetu. Žene u Brazilu takođe nisu imune ni na čari estetske hirurgije, tako da je – zahvaljujući njihovoj želji da postanu savršene – Brazil na drugom mestu u svetu kada je reč o broju plastičnih operacija.
Za razliku od Brazila, u pojedinim delovima Jugoistočne Azije žene se smatraju najlepšima samo ukoliko poštuju tradicionalne ideale lepote. Na granici Burme i Tajlanda postoje Kayan plemena koja sa ritualima lepote počinju veoma rano. Sa samo pet godina, devojčice iz ovih plemena počinju da nose mesingano prstenje oko vrata, čime iskazuju poštovanje prema vekovima starom ritualu. Sa povećanjem broja godina povećava se i broj prstenova oko vrata, tako da već u devojačkom dobu njihovi vratovi dobijaju izdužen izgled kao kod žirafe. To prstenje, kada je reč o ovim plemenima, predstavlja simbol ženstvenosti, elegancije i statusa, tako da su te žene neretko spremne da nose i po deset kilograma tih namotaja oko vrata.
U Japanu je ženama veoma važno da imaju čistu kožu i ravnu kosu. Da bi njihova koža bila besprekorna, pripadnice lepšeg pola konzumiraju hranu i piće u koje se dodaje kolagen. One se takvih obroka i napitaka ne odriču, uprkos činjenici da još uvek nije naučno dokazano da im takav način života pomaže u očuvanju čistog tena. Muškarci u Japanu teško odolevaju ženama koje imaju mala stopala, u obliku tradicionalnih klompi. Zbog toga su mnogobrojne devojčice već od ranog detinjstva primorane da vezuju stopala kako bi se zaustavio njihov dalji razvoj.
Koliko je trnovit put koji vodi do dostizanja određenih standarda lepote najbolje znaju sve pripadnice ženskog pola koje je tradicija ili želja za drugačijim izgledom navela da krenu tim putem.
Sonja Josipović sebe smatra devojkom koja uživa u trenucima tišine koja joj uvek donese novu dozu inspiracije. Voli da piše i čita knjige, ali i da se druži sa ljudima od kojih može nešto novo da nauči. Osim sa rečima uživa i u igranju sa svojim zekom, koji joj često ne dozvoljava da neke svoje tekstove privede kraju. Voli svako godišnje doba, sve oblike umetnosti i sve vrste slatkiša (izuzev žele bombona). Autorka je bloga Svet obojen rečima.