Trodimenzionalni portreti pop-ikona, ali i svih znamenitih ličnosti, proslavili su kubansko-američkog umetnika, koji je prosto uočio svoju šansu u nečemu što nikome pre njega nije palo na pamet. Jednog dana, tražeći drvo da u njemu izrezbari skulpturu, naišao je na gomilu odbačenih telefonskih imenika i sinulo mu je da može da ih iskoristi za rezbarenje. Kad je jednom počeo, ostalo je sledilo samo po sebi – i više nije želeo da koristi bilo kakav tradicionalni materijal.
Aleks uspeva da izradi dva lika za mesec dana. Najpre izabere lik, zatim radi skice, a onda prelazi na sečenje, rezanje, ljuštenje – i lice se lagano pomalja iz slojeva debelog telefonskog imenika. To je vrlo spor posao, za koji je neophodna velika preciznost, naročito kad se rad finišira. Jedan pogrešan rez može da upropasti sav prethodni trud. Umetnik na kraju koristi crnu boju za isticanje i iscrtavanje pojedinosti, a na kraju koristi providnu akrilnu boju da bi osigurao trajnost i dobio završni sjaj.
