U svem tom iščekivanju princa na belom konju, doći će nam samo konj. Neka stara dobra pokolenja u to ne žele da veruju. Pa i dalje maštaju o nekom idealnom, zgodnom, bogatom i uspešnom tipu, koga će upoznati na trčanju. Činjenica je da na trčanju mogu samo da ugaze u izmet kera nekog doseljenika koji ni ne zna da se ta ista govna pokupe pa bace. U knjižari, u koje više niko i ne ide, ali dobro zvuči. Prodavnici, ili slučajno baš tu, iza ugla. Iza kakvog ugla? Iza ugla može da bane samo đubretar koji kasni za kamionom.
One se nadaju kako će im se sudariti pogledi, i kako će oboje shvatiti da su jedno za drugo. On će poludeti za njom, a ona će se zaljubiti u njega, imaće venčanje iz bajke, zdravu decu, porodicu i dom i to bi od prilike bilo to. I to bi od prilike i bilo lepo. Ali u vremenu u kojem živimo to je ravno verovatnoći da Srbija uđe u Evropsku uniju.
Princ više ne postoji, a konji su odavno izašli iz mode. Ali skupi automobili, sa mnogo konja na brojčaniku, nisu. Sada se mašta o bogatom biznismenu, u dobroj limuzini, koga bi trebalo da upoznamo na nekoj ludoj žurci, u kojoj domirnira alkohol, droga i seks. Ne, ne neka jeftina krdža, već droga koja košta koliko i ukupna suma tvoje godišnje stanarine i bonova za menzu zajedno. A možda ga upoznaš baš u zatvoru? Ko zna.
Devojke jure novac, tipovi traže seks u zamenu za novac, što je sasvim logično. Ako hoćeš pare, daj ono najmilije. A i tipovi su skroz poludeli i sada je sve u brzim dobrim kolima, a pored njih neka, brza dobra plavuša. I obavezno ima dobre karakteristike. Telo kao Pamela Anderson pre milijardite plastične operacije, sada se i ona raspala, usne takođe, ofarbana kosa sa neofarbanim izrastkom, nadograđene nokte, crveni iskrzani lak kao kurva u penziji, samo što je ona tek na početku karijere, i veliku torbu. Šta će joj? Pa da spakuje sve one gadosti na koje je morala da pristane da bi bila tu gde jeste.
Smog i dim ugušili su konje na kojima je trebalo da nam dođu ovi naši nedosanjani prinčevi i mi ostadosmo same. A tako ih je mnogo, svuda oko nas. Kada kažem svuda oko nas ne mislim na Facebook, Twitter i druge društvene mreže. Mislim na život. Ali ne vidimo se, jer smo prolupali i oslepeli jureći karijeru. A to tako smešno zvuči da bih se sada smejala naglas.
Kakva karijera kakve gluposti. Šta nam ona znači sutra kada se probudimo same. I tako smo svi ostali unakaženi. Toliko unakaženi da izgleda kao da je neko kovao plan za to godinama, da nam cela generacija i generacije unazad ostanu same. I međusobno prebacamo loptu jedni drugima na teren. Nezgodno je samo što devojke loše igraju fudbal i muškarci uvek zabiju gol.
Sanja Bićanin, surovi realista na svoju štetu. Pristalica duboke iskrene ljubavi. Večiti tragač za istinom, uvek bez dlake na jeziku. Hedonista i cinik.