A ponekad smo u pravu i kad bi za sve oko nas, pa i za nas same bilo bolje da nismo. Ponekad se gotovo kukavički nadamo da će se pokazati da nismo bili u pravu, jer ako jesmo (kao što lepo znamo da jesmo) moraćemo da podnosimo to koliko je drugima (onima koji su nam važni) tada teško da nas vole. Toliko teško, da im ne uspeva. Ma, gotovo da nas mrze. Kao da smo namerno bili u pravu, da bi oni ispali glupi, nekompetentni, nedorasli, tvrdoglavi, zadrti i poniženi.
Ali ako samo uspemo da prizovemo unutrašnji mir, da probudimo onu svest, koju ljubav zahteva od nas, shvatićemo da nas oni tada ne vole samo zato što ne mogu da vole da sebe. Kako da vole sebe, kad su ispali glupi, nedorasli i sve ostalo sa spiska poraza, bunta i ozlojeđenosti? A mi smo učinili da oni sebe tako vide, time što smo bili u pravu. Pa, imaju prava da se tako osećaju. A mi nemamo prava da zahtevamo od njih nešto na šta nisu spremni u tom trenutku. Kasnije, kad se osećanja umire i razum probudi (i produbi) njima će biti krivo što su se tako opirali, a još kasnije (posle mnogo umirivanja i buđenja) možda će pokušati da se oslone na našu procenu i osećaj, jer im iskustvo govori da smo često u pravu. Tada će im biti malo lakše da nas vole.
Ah, slabosti, ponekad priželjkujemo da smo totalno pogrešili, ili čak namerno ciljamo pored mete, samo da bismo drugima (onima do kojih nam je stalo) pružili osećaj trijumfa, u kome im je lako da budu velikodušni i ispunjeni. I da nas vole.
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu!
Izvor fotografija: celebmafia.com, nomodelsmag.com, dreambazar.blogspot.com, matescafe.com
Aleksina Đorđević
