Na sastanku redakcije modna urednica Nina je rekla da niko od nas nije ni svestan koju šansu i moć mi imamo u rukama. Retko ko danas dobija svoj lični prostor u novinama ili na portalu, izuzetno posećenom. Takođe je rekla da niko od nas to ne koristi u onoj meri koliko bi se to moglo iskoristiti. Prazan prostor gde možemo da iskažemo svoj stil, mišljenje i stavove bez cenzure?
Blog sistem je jedinstven u svetu i, iako ga ne volim, Perez Hilton to ipak najbolje pokazuje. Htela ja to da priznam, ili jesam li ja svesna toga ili ne, ali u Americi pomenuti Hilton ima izuzetnu moć i veoma veliki uticaj. Da li je ispljuvao poslednju toaletu koju je ponela neka od zvezda ili je pohvalio istu – on znatno utiče na njenu reputaciju. Sigurna sam da ste se uhvatili za glavu i da već čupate kosu, jer koji sam ja faktor da pričam o tome i koji moj ja pominjem tu tamo nekog Pereza Hiltona i Ameriku. Ja sam bloger. U Srbiji. Da, slažem se da u ovoj zemlji ni učeni novinarni, kolumniste i reporteri nemaju reputaciju i da se smatraju gmizavcima, pa šta onda jedan wannabe bloger može da pomisli o sebi?
Zadatak blogera nije da krene stopama Ćirila i Metodija pa da prosvećuje i pokrštava Srbe, niti da iznosi suvoparne činjenice i da izveštava o poslednjim napadima na severu Afrike. Za to postoje škole, fakulteti, teške literature i druga sredstva. Blog prostor je lični prostor u kome se iznose stavovi i mišljenja o određenoj temi. Stvar ličnog izbora, poimanja i kulture, oštre kritike i (ne)pismenosti.
Reče mi drugarica jednom prilikom u žustroj debati (zamisli – bloger zna šta znači ta reč) da je mišljenje kao dupe – svi ga imaju. No, ne složih se sa njom tada, sa argumentom da danas ljudi uopšte ne razmišljaju, stoga ne mogu formirati svoje mišljenje, već idu putem tuđih (one manjine koja ima tu sposobnost). A to su oni koji nemaju pametnija posla, nego da sole drugima pamet.
“Bobana, mislim da lupaš gluposti”. Znam, hvatate se za glavu i hvatate beleške, jer ćete dole u komentarima izneti svoje mišljenje i napljuvati moje redove. Evo ideje, što ne postanete bloger? Čujem da je danas to omogućeno i dostupno svima.
Opet, reče mi drugarica – ”E, nemoj da bacim onu najgoru kletvu na tebe, dabogda te blogovali!”. Surovo, ali šta to znači? Ako se neko zameri blogeru, on će u svom sajber prostoru uzeti papir i olovku i požaliće se širokom auditorijumu na frustracije i da mu je taj neko povredio osećanja? Moguće, jer to su mogućnosti interneta, XXI veka i lično pravo zagarantovano Ustavom. Sloboda na mišljenje i izražavanje je po meni precenjena stvar. Zašto se ne bismo svi masovno pretvorili u klonove koji ne razmišljaju, nemaju svoj stav i identitet? Čekaj, zar to upravo ne radimo? Globalno se slavi dan zaljubljenih (da, napisah ga malim slovom!), osmi mart, prvi maj (ali ja ipak volim dobar roštilj i pivo). Ne pronalazi se lični stil već se kopiraju poslednji modni trendovi iz Pariza, Milana i Njujorka. Pošto ne mogu da si kupim original, otići ću do Kineza i za tri hiljade ću se potpuno opremiti. Nema veze što je sve fejk, što sam ja fejk. Evo, uskoro ćemo 25. decembra da počnemo da slavimo i Božić. Ali ne brinite, Srbin se nikada neće odreći 7. januara kao stare uspomene na ono što nekad bejaše – u tu čast će okrenuti, eto, još jedno prase na ražnju!
Polako, ne čupajte toliko kosu, ostaćete bez nje, pa ćete morati da nosite onu veštačku kao svaka druga Beograđanka. Nisam se izgubila u sopstvenim mislima, već sam samo na praznom papiru svog slobodnog sajber prostora počela da lečim frustracije i da pljujem šta potkačiti mogu. Ljudima se mora sve do tančina objašnjavati, u suprotnom će videti i horor elemente u Diznijevom crtaću.
A vi ne znate i vama nije stalo koliko sam ja u stvari fino čeljade. Ja uopšte ne želim da budem kontroverzna, iako to prodaje i to svi masovno vole.
E, a onoj što misli da može da viče na mene ili onom što misli da može da se zavitlava na moj račun ili onom što se potpisao kao Pufnica na mom poslednjem blogu i što me je napljuvao, samo ću reći – pazite, nemo’ pročitate svoje ime u nekom od mojih sledećih blogova. Aha! Pa da vidi svet što misli da sam nevažna, koliko ste važni.
I Nina jeste u pravu, sve dok bloger sastavlja genijalne rečenice, makar i bez imalo smisla i sve dok blogera ne zasvrbi ćoše za besmislene kritike, bloger će jednog dana, možda, sebi obezbediti reputaciju i uticaj u društvu. Do tada, ožeži po kritikama.
Bobana Jovanović je studentkinja prava, večiti poštovalac Skorsezeovih likova, Diznijevih ikona i večito dete ugurano u veliko pakovanje. Aktivno džabalebari i od ljudi krade trenutke. Voli da nosi naočare za sunce i hvata intrigantne poglede. Da može, upoznala bi Fredija jer obožava Queen. Citat: “Moj život je ludilo koje sam postavila na vrtoglave potpetice i u oblak parfema”.
