Prethodne tekstove iz ovog serijala pročitajte ovde.
Kada se primeti da čovek radi loše stvari, kada povređuje, uništava, širi blud gde god da se nađe, često se ljudi pitaju: “Da li je to đavo ušao u njega?”, međutim, ubrzo odbacuju tu misao, jer zdravorazumski zaključuju da đavo ne postoji. Da li je stvarno tako?
Počinje suđenje smrti, suđenje bedi, mržnji. Počinje suđenje onome koji seje tugu, plač, razaranje, strah. A to je čovek, onaj isti koji život stvara i ruši. Osnovna misao toga upravo je prethodno – tragedija koja je prouzrokovana čovekovim ograničenim moćima i neuporedivom težnjom za nečim većim, jer život je jedan trenutak, samo dah. A čovek, sa svojim nejakim telom i varljivom dušom, ima neodoljivu potrebu da se potvrdi i ovekoveči, da se spoji sa celim ljudskim i vanljudskim svetom, želi da juri ka raznim pravcima, ka stvaranju i saznanju. I onda ga je taj neki đavo uhvatio nespremnog, skrhanog, razočaranog i to nije bio slučajan susret već nešto mnogo više od toga. Saznao je mnogo, međutim, i pored tog znanja, sve što je saznao činilo mu se malo i beznačajno prema onome što misli da tek treba saznati.
Taj đavo svom podaniku otvara sve zemaljske i nebeske prostore i sva vremena, dovodi ga u dodir sa svim što je postojalo u ljudskoj prirodi i mašti: sa Bogom, vešticama, anđelima, paganskim i hrišćanskim bićima, darovitim i tupim ljudima, pijanim i treznim, damama i droljama, veselim i namrštenim
Međutim, vasiona, kao ni zemlja, ne daju se čoveku cele već samo delom – ako se to prekrši, sledi smrtna presuda – đavo mu uzima dušu. Trenutak kada taj čovek upotpunjuje čoveka u sebi, a sputava duha jeste kada oživljava želju za životom – “za poeziju sveta takav kakav je”.
I tako, đavo je pokušao da pobedi čoveka, zaveo ga je i doveo do trenutka kada će osetiti da je istinski srećan povevši ga putem uživanja. Jer čovek je samo čovek, ma koliko pametan bio, čula i želja za zadovoljstvom i zadovoljenjem ipak su jača od bilo čega i u stanju su da pomute svest i razmišljanje.
Ivana Vuković je student ekonomije zaljubljen u pisanje i voli da njeni tekstovi kažu nešto o njoj umesto nje same. Veruje da se psi i mačke mogu pomiriti rečima.
