Negativan body image se često posmatra kao simptom poremećaja u ishrani – međutim, nema svaka osoba sa poremećajem u ishrani negativnu sliku o svom telu, a mnogi ljudi koji nemaju poremećaje u ishrani, imaju loš body image.
Kako, dakle, da razumemo odnos između negativnog imidža tela i poremećaja u ishrani?
Šta je body image
Slika o telu, body image, subjektivna je predstava koju neko ima o sopstvenom telu i razlikuje se od toga kako nečije telo stvarno izgleda.
Slika tela je složena konstrukcija i sastoji se od verovanja, misli, percepcija, osećanja i ponašanja. Način na koji vidimo sebe i svoje telo utiče na naše zdravlje, mentalno stanje i sve naše odnose.
View this post on Instagram
Zdrava slika o telu uključuje objektivnu percepciju sopstvenog izgleda i sposobnost da se lična vrednost odvoji od fizičkog izgleda.
Negativan body image
Problematičnu sliku o telu često karakteriše nezadovoljstvo izgledom i pokušaji da se ono ublaži restriktivnim dijetama, ili izbegavajućim načinima ponašanja. Negativan body image često se javlja i razvija tokom detinjstva.
Istraživanja pokazuju zabrinjavajuće brojke – 50 odsto preadolescentnih devojčica i 30 odsto dečaka ne voli svoje telo. Sa uzrastom i procenti rastu – oko 60 odsto odraslih žena i 40 odsto muškaraca ima negativan body image.
Osamdesetih godina, psiholozi su prvi put upotrebili termin „normativno (normalno) nezadovoljstvo, da opišu nezadovoljstvo veliinom i oblikom tela. Utvrđeno je da je ono toliko rašireno, naročito među ženama, da je prosto normalno, odnosno, normativno. To znači da skoro niko nije u potpunosti zadovoljan svojim telom, odnosno, da smo svi nezadovoljni određenim delom svog tela, ili nismo zadovoljni svojim ukupnim izgledom – ali nemamo svi negativan body image. Većina ljudi nastoji da izgleda najbolje što može, uz prihvatanje svog oblika tela i njegove (promenljive) veličine.
Problemi sa slikom o telu u poremećajima ishrane
Pormećaji u ishrani su složeni mentalni problemi, uzrokovani genetskim faktorima i faktorima okoline – negativan body image je samo jedan od potencijalnih faktora. Međutim, loša slika o telu se ističe kod poremećaja u ishrani, jer mnogi ljudi sa poremećajima u ishrani pridaje veliku važnost svom izgledu, odnosno, obliku tela i težini u određivanju svoje vrednost.
Ovo precenjivanje oblika i težine je simptom pojedinih, ali ne svih poremećaja u ishrani. Samovrednovanje pod uticajem oblika i težine tela, u skladu je sa dijagnozom anoreksije ili bulimije.
Pročitajte i ovo: Kako da razvijete i zadržite pozitivan odnos prema svom telu
Negativan body image i drugi poremećaji
Nezadovoljstvo telom može dovesti do restriktivne ishrane, dijete, izgladnjivanja, što može biti pristup poremećaju u ishrani. Ali, negativan body image nije samo faktor rizika ili simptom poremećaja u ishrani, već može biti i faktor rizika za depresiju, anskioznost i nisko samopoštovanje. Za psihologe, ove oblasti su cilj napora prevencije.
Telesni dismorfni poremećaj (BDD) je još jedan mentalni poremećaj, klasifikovan kao vrsta opsesivno-kompulzivnih i srodnih poremećaja. Osobe sa BDD su zaokupljene blagim, ili nepostojećim nedostacima u svom fizičkom izgledu i obliku tela – samo oni vide taj nedostatak (ili te nedostatke), koje niko drugi ne zapaža, čak i kada im na to ukaže. Neuobičajeno da osobe sa dismorfnim telesnim poremećajem imaju i poremećaj u ishrani.
Nezadovoljstvo telesnom težinom i veličinom tela odavno je prepoznato kao tipičan ženski problem, ali u novije vreme identifikuje se i kao sve češći proble kod muškaraca. Jedna vrsta telesnog dismorfnog poremećaja, mišićna dismorfija, pogađa prvenstveno muškarce i dečake, koji žele da budu mišićaviji. Pošto se mnogi ljudi sa mišićnom dismorfijom bave vežbanjem i promenama u ishrani dizajniranim da utiču na telesnu težinu i oblikovanje tela, neki istraživači veruju da je mišićna dismorfija zapravo verzija anoreksije, koja je bliža tradicionalnim normama muškog pola.
Tretman negativne slike o telu
Body Image je često jedan od poslednjih simptoma poremećaja u ishrani, koji pokazuje poboljšanje tokom lečenja. Čak i ako se uzmu u obzir različiti tretmani i simptomi, faze oporavka od poremećaja u ishrani obično prate sličan obrazac. Oporavak težine i promene u ponašanju generalno prethode psihološkom oporavku i određeni stepen uznemirenosti i preokupacije izgledom može ostati i nakon fizičkog oporavka. Može se reći da se nezadovoljstvo izgledom svodi na ono normativno, toliko uobičajeno za zapadnu kulturu, u kojoj niko nije potpuno oslobođen zabrinutosti zbog izgleda.
Različite intervencije i terapije, dizajnirane su da poprave negativan body image, a u ovi tretmani spadaju u nekoliko širokih kategorija, kao što je kognitivno-bihejvioralna terapija, fintes, medijska pismenost, povećanje samopoštovanja, psihoedukacija, praksa zahvalnosti… U mnogim slučajevima, tretmani uključuju više od jedne kategorije intervencija. Na primer, kognitivno-bihejvioralni tretmani i programi medijske pismenosti često uključuju psihoedukaciju.
Intervencije samopoštovanja koje se koriste u tretmanu negativne slike o telu, fokusiraju se na identifikaciju i uvažavanje individualnih razlika, kako u pogledu telesnog imidža, tako i u pogledu unutrašnjih kvaliteta i talenata. Strategije se takođe fokusiraju na izgradnju zdravih veština suočavanja.
View this post on Instagram
Strategije samopomoći za bolji body image
Dnevnik zahvalnosti tela
Zadatak vođenja dnevnika zahvalnosti tela, jeste preusmeravanje pažnje sa negativnih primedbi i komentara i isticanja onoga što cenite na svom telu. Pokušajte da svakodnevno zapišete nešto pozitivno o svom telu.
Primeri telesne zahvalnosti
Možete uključiti stvari kao što su „danas je bio dan dobre kose“ ili „moje noge su me dobro nosile na onoj uzbrdici“, ili „moje ruke su mi omogućile da se grlim“. Može delovati čudno u početku, ali vežbanjem će biti lakše.
Očistite feed društvenih mreža
Ljudi se svakodnevno suočavaju sa gomilom slika i poruka koje naglašavaju mršavost i postizanje idealne građe. Da biste se suprotstavili ovom nametanju nerealnih standarda izgleda, potrebno je da sprečite da takve poruke stižu do vas i pronađete poruke koje podržavaju prihvatanje tela. Pratite bodi-pozitivne blogove i uzore i prestanite da pratite sajtove i grupe koje promovišu dijete i preoblikovanje tela.
Nabavite odeću koja vam pristaje
Mnogo ljudi se opire kupovini odeće koja im pristaje, koristeći odeću kao motivaciju da smršaju („moći ću da nosim ove pantalone kad izgubim deset kilograma“) ili noseći bezobličnu i preveliku odeću, u težnji da sakriju oblik svog tela. I jedno i drugo podržava negativan body image, promovišući nezadovoljstvo sobom u sadašnjosti.
Umesto toga, kupite barem nekoliko osnovnih stvari koje odgovaraju vašem sadašnjem konfekcijskom broju i koje su vam udobne. Kada se osećate dobro u odeći koja vam pristaje, to podiže samopouzdanje i smanjuje anksioznost i sklonost ka samoomalovažavanju.
Promenite priče o telu
„Debele priče“ podržavaju negativan body image – zato prestanite da učestvujete u razgovorima o težini, da se žalite na izgled, govorite i slušate osuđujuće izjave koje se tiču vašeg, ili bilo čijeg izgleda. Razmislite o tome da čvrsto obećate sebi (položite zakletvu) da nikada više nećete učestvovati u „debelim pričama“.
Slika o telu se neće popraviti lako i brzo, a za sve vrste terapije i samopomoći potrebno je vreme, napor i disciplina. Poboljšanje slike o telu je samo samo za sebe dobar terapeutski cilj, bez obzira da li je poremećaj ishrane uključen ili ne.
Pročitajte i ovo: Ne morate da volite svoje telo (da biste voleli sebe)
Naslovna fotografija: instagram.com/mao.ge
Brankica Milošević