Unutrašnji sukobi su ono što nas tera da se razvijamo i menjamo, a nastaju zato što se naša verovanja i stavovi koje smo usvojili, kroz vaspitanje i prilagođavanje društvu, sukobljavaju sa našom unutrašnjom istinom, koja nije legitimna. To je neusklađenost naših želja i potreba, a otpor koji osećamo je ključ za pronalaženje istine – mi želimo nešto da uradimo (ili ne želimo) a ne shvatamo zašto i onda se opiremo, dok ne shvatimo. Otpor je mehanizam odbrane, način da zaustavimo sebe, da sprečimo akciju, jer ne razaznajemo šta je ispravno. Naša stečena uverenja nam govore da treba da postupimo ovako ili onako, a naše biće nam govori nešto drugo – potrebno nam je da ne činimo ništa i da pokušamo da razaberemo glas naše istine. A tada možemo da odlučimo svesno – da li ćemo postupiti onako kako svi smatraju da je ispravno, ili onako kako mi osećamo.
Moralni konflikt
Sukob savesti i svesti u nama stvara moralne konflikte. Ljudi koji imaju snažne principe, skloni su da ih slede bez dileme i da učine strašne stvari, ubeđeni da postupaju na najispravniji način, u ime Boga, pravde, časti… Moralni konflikti nas nagone da preispitujemo principe i da se držimo svesti – ono što je dobro, nije uvek ispravno, ono što je ispravno, nije uvek dobro ni za nas, ni za druge. Kad lažemo i prikrivamo, da bismo poštedeli nečija osećanja, jednim delom sebe znamo da postupamo ispravno, dok nas istovremeno grize savest, jer nije dobro i ispravno lagati i prikrivati. A kad dođe trenutak da se istina ipak otkrije, moraćemo da se suočimo sa posledicama. Ako smo lagali zato da izbegnemo ili odložimo te posledice, biće to suočavanje sa sostvenom slabošću, a ako smo lagali iz viših interesa, lakše ćemo oprostiti sebi.
