Ma šta kažete, poslali su vas na ovaj šalter? Vele, mi smo zaduženi za to? ‘Ajde daj tu ličnu kartu. Šta je to potvrda dok je ne izvadiš? Strašno mladiću, šta je ovo? A rezultati urinokulture? Potvrda da niste osuđivani? Zvanični broj noša u vašoj kući? A taj mladež, je l’ vam kancerogen? Nešto mi ne izgleda dobro. Što ne operišete to? Mnogo vam ružno stoji. Nemate pare? Socijalno ne pokriva te troškove? Nešto ste mi ubledeli, da niste gladni možda?
To vam je šalter broj šest, narodna kuhinja. Ja ću vam reći odokativnom metodom šta vam treba od papirologije, pa, znate šta vam je činiti. Evo ovako, potvrda da niste alergični na konzerviranu hranu, potvrda da vam je ugašen žiro-račun (logično kad nema novčane cirkulacije), zatim, vaša natalna karta (to pokazuje koliko ćete nam biti na grbini, ah taj retrogeni Mars, sedma kuća prazna), potvrda da niste alergični na buba švabe, buba ruse i ostale insekt-nacije.
A niste gladni? Vi hoćete da budete preduzetnik? Pa što odmah ne kažete, čoveče. Kakav vam je to dress code? Te sumorne boje, da ne otvarate pogrebno možda? A tek ta depresivna kravata, gde je bre neki Miki Maus? I ti ćeš da vodiš firmu? Ni taj mladež ne možeš da obuzdaš. Šta reče da otvaraš agenciju za uterivanje dugova? Au, pa čestitam, to je vrlo perspektivno, u tom sektoru ima posla, posebno otkad nam je zemlja u krizi, a krediti najbolji proizvod, a tek kamate, uža specijalnost.
Nego, da te pitam nešto. Je l’ bi ti zaposlio mog rođu? Njegovo ime je Kavgadžija Mirotočivi, ruku na srce nije mnogo pametan, ali je mnogo jak. Čak je i Čak Norisu ruku oborio, a vežbao se na Arnoldu, ima čak i preporuke od procenitelja štete. Kažu, gde Kavga prođe, tu sloga ne niče. Takav ti je moj rođa bio dok je bio na funkciji u kladionici. Svi znaju da nemaju šanse, ali ipak moraju da se klade. Evo ti njegov broj, a ja ću preko veze da te pošaljem da otvoriš tu agenciju. Evo šta ti valja činiti.
Jeste li je videli?
Kupi neki omatoreli viski, a ni vino nije zgoreg, kupi jedno makrobiotičko prase i ispeci ga na motku bez čvorova. Teofilka mnogo mrzi kad je motka čvornata. Zatim, original parfemi za žene, a kravate za muškarce, i naravno poveće balonče mučenice-prepečenice od 40 gradi. Diskretno to donesi, da ne pomisle ljudi da si preko veze, to ti je šalter jedan, privreda je najvažnija.
Reče moraš i kod lekara? Jao, opet ja o tom mladežu, nemoj rak da dobiješ, a kredit da ti izlapi.
Ti si mladiću tek završio fakultet? A nisi? Potpis ti fali? Imam rešenje za tebe, idi dole u kopirnicu kod gazda Mita, reci mu da te je poslala Spletkovićka i on ce ti završiti to. On se u slobodno vreme bavi izradom pečata, to mu je hobi. Povedi i neku mladu koleginicu. U produžetku nastavi do zavoda za zapošljavanje i tamo se prijavi, to ti je šalter broj četiri. I, ne bilo ti zapoveđeno, pokupi mi haljine sa hemijskog čišćenja, to ti je usput kad budeš išao u sud, pa na šalter pet po potvrdu da nisi lice sa poternice. Mada, ja vidim da si ti divan dečko.
Nego, je l’ si smislio nešto pametno za tu firmu kao što je točak ili samolepljivo blokče? Nisi? E pa, onda ne moraš na šalter sedam za vanredno inteligentne umotvorine.
Svrati, ljubim te, i da izvadiš izvode i umrlice, to ti je šalter osam. Ne ulazim u to kako se osećaš. Poznaćeš ga po tome što je tamo golem red. Penzosi hoće da izvade svoje umrlice pre nego umru, za slučaj da im se deca ne vrate iz inostranstva, pa kad umru, da im se nađe i da ih selo ne ogovara. To ti se zove “preventivna prevremena umrlica”. E to ti je za džabe, ali ćeš se, Boga mi, načekati.
Izvor fotografije: Vukajlija
Miloš Jeremić je surovi realista i veliki hedonista. Trudi se da bude normalan, ali mu ne uspeva. Ne može da živi bez dobrih filmova, kafe, cigarete, belog vina, čokoladnog mleka i humora. Prezire zdravu ishranu i dosadne ljude. Piše o seksu samo kada ga urednica natera. Omiljena rečenica: “Perfection is achieved, not when there is nothing more to add, but when there is nothing left to take away.” Antoine de Saint-Exupéry
