U tekstu o razvodima javnih ličnosti made in Serbia pokušao sam, a po reakcijama čitalaca izgleda i uspeo, da dešifrujem tu jeftinu, loše prikrivenu ili sasvim otvorenu dvoličnost glavnih aktera besomučnih tabloidnih razračunavanja bivših partnera. I tada smo došli do jednog zaključka – Ko neće, ne mora!
Ko zaista želi da sačuva sopstvenu intimu pa bio i planetarno popularan, ima velike šanse da uspe u tome. U Srbiji, posebno. Zvezde su, ma koliko im zubi bili oštri a očice gladne, neuporedivo manjeg formata, životi su im trivijalno organizovani između kafane u Braničevskom okrugu, diskoteke uspešnog gastarbajtera u predgrađu Beča ili Ciriha, kaldrme Strahinjića bana i Magazina In. Tabloidi koji im rade o glavi pre podsećaju na redakciju nekadašnjeg radija “Šabac” nego na nekakvu “sedmu silu”. Ali, oni su ipak žrtve. Uhvaćeni, otkucani, pokradeni, otkriveni, oklevetani…
Sve je to lepo i razumljivo, čak. Na sve te fantastične scenarije o privatnim porno snimcima koji su dobili noge i sleteli nekom uredniku na astal baš između laptopa i bureka, paparazze koji uvek imaju pravu dojavu, novinare istraživače koji nepogrešivo pogađaju ko je koga prevario – mi klimamo glavom. U redu je, samo nastavite, kad nema proizvodnje prašina, medijska naravno, uslov je vašeg opstanka na tim žutim, a zapravo smeđim stranama. Ništa vam ne verujemo ali vas kapiramo. Kućni snimci ne lete, fotografije se ne šalju same, paparazzi nisu posvećeni vitezovi Svetog Jovana niti pitomci FBI-a i teško da bi za keš koji primaju pristali da drežde pod žardinjerom neke samo bahato urbane folk izvođačice. A ako u Srbiji ičega ima, onda ima kloniranih primeraka pomenute sorte. Da li to znači da je svakoj dodeljen po jedan paparazzo?
Dakle, ko da dva dinara da uđe u kolo i pozove “novinara/ku” aktuelnog tabloida u pomoć ne bi li udruženom kreativnošću rehabilitovali mladu, staru, posrnulu, kakvu god karijeru – nudi sto evra da se iz kola izvuče. Ali, tada je obično kasno s obzirom na količinu isprintanih fekalija od kojih najžući među najžućima žive.
SMS poruka Vlade Georgieva nekakvoj novinarki Kurira koja se brižno raspitivala o njegovom padu ilustruje nekoliko bitnih stvari: doslednost u stavu da se može i bez džiberluka što je Vlado pokazao davnih dana u svom odnosu prema Pinku, prezir prema najnižoj formi popunjavanja strana i stvaranja senzacija interesantnih kao da su izletele iz bakine kuhinje a ne iz redakcije dnevnog lista, i, na kraju sigurnost u svoj rad i kvalitete kojima nije potrebno veštačko disanje preko smeđih strana.
Jedno jedino “Mrš!” rečitije je od svih saopštenja, panel diskusija i kulturoloških studija. I, ako samo na trenutak razmislite shvatićete kom tipu javnih ličnosti se, kao po pravilu, dešavaju tabloidne nedaće. Samo onima koji su prvo bili korisnici usluga. Onima koji su okretali lončiće, dopisivali se i splavarili sa novinarčićima regrutovanim iz publike u emisijama Lee Kiš. Možete li da zamislite porno snimak Aleksandre Radović na naslovnici Kurira? Vladu Georgieva koji olajava bivšu devojku? Seks aferu Kristine Kovač? Teško, zar ne? Nije isključeno da se u životima pomenutih zvezda ne dešava baš ništa interesantno za tabloide. Naprotiv. Ali, svi oni su na ovaj ili onaj način, metaforično ili direktno jednom rekli – Mrš! I tu je priča završena. Ukoliko je nekom nejasno, u odnosu na taj stav, između ostalog, razlikujemo respektabilne od nerespektabilnih, ozbiljne igrače od vašarskih kerefeka.
Sve ovo pišem isključivo zbog otužnog argumenta da je tako “i na Zapadu”. I tamo postoje tabloidi i tamo se oni bave šijunažom, banalnostima, maroderstvom, preturanjem po prljavom vešu. Nije isključeno. Ali sa nekoliko ozbiljnih razlika. U tim tabloidima sede novinari, a na njihovim stranama se nalaze nekakve prave zvezde. U prevodu – nema ličnog odnosa u tekstu, nema razračunavanja sa javnom ličnošću koja je do juče bila najbolja drugarica dok joj je to bilo u interesu, a danas je nedostupna, nema “piarisanja” za 50 evra i polovne štikle koje se zvezdi više ne nose i nema zvezda regrutovanih iz šahta. Dakle, svega onoga što balkansku verziju čini hororičnom.
I nije tačno da to narod ište. Imao sam sedam godina kada je Lepa Brena “zajahala” Sašu Popovića na naslovnoj strani “Novosti 8”. Pamtim da su roditelji odbili da mi kupe te novine. Pamtim da su se ljudi zgražavali. Da li je to bio neki drugi narod sa nekim drugim navikama, mentalitetom, kodom? Ili je samo reč o vremenu pre velike pljačke džepova i mozgova?
Izvor naslovne fotografije: “Auto” magazin
Milan Nikolić je mladić u godinama. Opredeljen za on line verziju života. Pisac koji je sa Parnasa prebegao na internet. Postao voljen tek kada je naučio da živi omražen. Neretko pogađa istinu zbog čega ga zasipaju poljupicima ili kamenjem. Kad ne piše – spava.
