”Prelepa ti je ta košulja.”
”Hvala,Versace je!”. Koliko puta čujete ovakav ili sličan odgovor na vašu konstataciju da je nešto lepo? Ja gotovo svakodnevno. Da li je to što je brendirano ili što nosi poznatu etiketu jednako što i lepo?
Nekada je bilo dovoljno biti lepo obučen. Danas je bitno biti brendiran od glave do pete. Bar onima koji modu prate,vole je i žive. Da li je i koliko to zaista bitno? Ako mene pitate – uopšte! Onda ćete neretko čuti neku estradnu zvezdu kako joj nije važno da na sebi ima komade sa potpisom poznatih dizajnera, kako se veštim kombinovanjem uvek može izgledati kao milion dolara, samo će eto slučajno, onako uzgred pomenuti kako se počastila Louis Vuitton torbom iz limitirane kolekcije, a na nogama baš sasvim slučajno ima Christian Louboutin cipele od 1500 evra, poklon od novog dečka. Šta je tu onda foliranje?
Kako mediji u najvećoj meri utiču na kolektivnu svest, posebno mlađe populacije, nije čudno što se zaljubljenici u modu utrkuju ko će sebi priuštiti skuplji i prestižniji komad. Neki su spremni i mesecima da štede ne bi li se zakitili markiranom torbom ili na nogama prošetali sandale iz poslednje Fendi kolekcije, dok će mnogi pribegnuti sve prisutnim kopijama. Bitno je samo da je brend ispisan što krupnijim slovima na vidnom mestu, pa makar stajalo GUCCY umesto Gucci.
Više ni svi brendovi nemaju istu vrednost i status. Za najzaluđenije brendoholike više ni D&G ili Gucci nisu dobri, traže se još prestižnije i skuplje modne marke. Jer, šta je sam brend ako se uz njega ”diskretno” ne provuče i cena koliko je plaćen, pa je takvima mnogo manje privlačna čuvena torba sa cvetićima i slovima od 1000 evra u odnosu na neprikosnovenu Hermes Birkin bag, san i čežnju svih brendomana od čije se cene vrti u glavi. Ona je skuplja od mnogih automobila, a za nju se prave i specijalne liste čekanja.
Brendovi su postali opsesija i fetiš, stvar prestiža, statusa,moći. Možda i to treba razumeti. Neki kažu da je neopisiv osećaj zadovoljstva kad u orman okače još jednu stvar sa poznatim imenom. Čuo sam čak od nekih žena da im je šoping firmiranih krpica lepši i uzbudljiviji nego i najbolji orgazam. Hajde da im verujemo.
Ima li potrebe za tim u današnje vreme kada je većini svaki dinar luksuz, jer zaista je mali broj onih koji će nonšalantno trošiti evre u hiljadama na skupocene krpice, a takvi se u najvećem broju nikad se neće ni razmetati i hvaliti imenom i ciframa koje su izdvojili za njega. Većina drugih će štedeti, čekati rasprodaje, tražiti šanere, prevrtati po buticima sa (jeftinim) kopijama zarad malog lažnog glamura, da bi se pohvalili, dokazali, pokazali. Nameće se pitanje, na koje svako od njih neka sebi da odgovor, da li možda ne postoji ništa drugo čime bi se istakli?
Ipak, da opsesija brendovima nije tek toliko neopravdana i bezrazložna, pokušali su pokazati i psiholozi sa holandskog Univerziteta Tilburg koji su sproveli seriju eksperimenata kako bi dokazali koliko dizajnerske marke utiču na našu percepciju ljudi. U jednom eksperimentu ispitanici su nepoznate ljude odevene u majice Lacoste ili Tommy Hilfiger procenili kao bogatije i višeg društvenog statusa, nego ljude koji nisu nosili majicu s istaknutim logom. U drugom su ispitanici donacije u humanitarne svrhe radije davali čoveku koji je nosio džemper s dizajnerskim logoom.
Istraživanje koje će biti objavljeno u listu Evolucija i ljudsko ponašanje, pokazuje da ono što nosimo utiče i na to koliko zarađujemo. To su dokazali eksperimentom u kojem je isti čovek na dva mesta tražio posao, u prvom slučaju odeven u brendiranu odeću, a u drugom ne. U slučaju u kojem nosi prepoznatljivu odeću, ponuđena mu je bolja pozicija i devet posto veća plata.
Na kraju, bilo da ste stalno u planovima šta novo kupiti sa potpisom poznatog kreatora ili volite prevrtati po vintage radnjama i kineskim tezgama, ostaje činjenica da se stil nikad ne kupuje, da ga nijedna etiketa neće nadomestiti, i da, složićete se sa onim gore navedenim da samo veštim i mudrim kombinovanjem zaista možete izgledati kao da imate milonče na sebi..
Marko Obradović je student Fakulteta za kulturu i medije. Voli da provodi vreme sa kvalitetnim i neobičnim ljudima, ali i sam sa svojim hobijima – ples, fitnes, psihologija, parapsihologija, geografija, hortikultura… Najviše prezire laž, licemerje i nepravdu. Samo kreativan dan je ostvaren dan – parola je kojom se vodi kroz život.
