Paradoksi savremenog života me zaista zabavljaju. Kao i većina ostalih žena, majki, kraljica, ja uopšte nemam vremena. Svakako ni za šta što je za mene korisno i što spada u zdrave stilove života. Isto tvrde i moje prijateljice – ništa ne stižu i ne znaju gde im je glava. Ali zato sve znaju za Bridgerton i odgledale su sve epizode poslednje sezone Grey’s Anatomy pre mene. Ali ja sam odgledala i Stacion 19, koja je praktično uparena sa Anatomijom, kao i This is us, a odvrtela sam i još jedan krug GOT-a, jer sam naletela na maraton na HBO-u, prikazivali su vikendom po celu sezonu za noć.
Naporno je bilo, ali uopšte nisam odolela. Ma nisam ni pokušala. Nivo grešnosti, kada su u pitanju omiljene serije je nivo sladoleda – znam da deca ne znaju da je u zamrzivaču i osećam pakosno zadovoljstvo što su toliko razmaženi da ne otvaraju ni frižider, ni špajz, jer postoji čarobna reč “daj” koja aktivira rog izobilja.
Da, to što im psujem majku koja ih je razmazila, još jedan je od mojih omiljenih paradoksa savremenog načina života.
Sama ću pojesti sladoled. Dok bindžujem. Valjaću se u grehu ove noći. Već se naslađujem. I već sam sebi oprostila. Ne što krišom jedem sladoled, nego što imam vremena za greh, a nemam za jogu. Možda ću smisliti kako da stavim vežbanje u kontekst greha, pa da uživam u njemu, a da niko ne zna. Kad saznam, obavestiću vas (ili možda neću).
Pročitajte i ovo: Nova serija koju volimo – Bridgerton!
View this post on Instagram
U međuvremenu, konzumiram Bridgerton i saznajem koješta o konceptu greha – nije bitno ako niko ne zna šta ste „zgrešili“, ali ako ispadne skandal, e onda se računa. Duplo.
Posle preporuka svih koji su otkrili Bridgerton pre mene i napomene da je Shonda Rhimes koautor – čarobnica koja je godinama bez greške mutila i bistrila Grey’s Anatomy (biće i 19. sezona!), prepustila sam se puna poverenja (i u preporuke, i u Šondu) i posle prvog minuta, već sam imala prvi utisak – Bridgerton podseća na „Gordost i predrasudu“, „Male žene“, „San letnje noći“, „Opasne veze“… Znamenita i maestralno ekranizovana dela čija je glavna tema glavni cilj života žene – udaja, ljubav, majčinstvo, u visokom društvu i na dvoru. Smrtonosne intrige, komični zapleti, drama i iznad svega – ženski glas.
U Bridgertonu, taj glas dopire iz svih uglova, sa svih nivoa – pre svega kroz provokativno izveštavanje tajanstvene Lady Whistledown, koja, zaštićena anonimnošću nikoga ne štedi, pa čak ni kraljevsku porodicu i od čijeg oštrog pera svi strepe, svi se nerviraju, svi su zaintrigirani i svima je duboko stalo do njenih presuda, jer su im svi izloženi. Zatim, kroz sazrevanje čarobne debitantkinje (mlade udavače) Daphne, koja od balavice postaje vrlo svesna i bistra mlada žena i njene mlađe sestre, koja želi da „leti“ i užasava se braka, preko svih brižnih majki, koje se, ne birajući sredstva, bore da što bolje udome svoje kćeri, do „posrnulih“ žena koje nisu dame i plaćaju ogromnu cenu svojih izbora i svoje borbe za slobodu.
View this post on Instagram
Gorak, ali osvežavajući i opijajući koktel nedvosmislenog feminizma i rasne jednakosti smućkan u šejkeru brutalnog patrijarhata, koji u prvi plan stavlja najgore muške osobine i zablude – sujetu, uskogrudost, agresivnost, zaslepljenost principima i slabost. Onoliki slatki (i bogati) muškarci, uvereni da je svet njihov, da su moćni i da će dobiti ono što žele, između čekića ženske snage i nakovnja pritiska da se očoveče, pobeđeni životinjskim porivima, zarobljeni komformizmom dvostrukih standarda i morala. Stalno nesigurni, stalno u naporu da se potvrde i osiguraju, a da istovremeno postupe časno, koliko god slepila bilo potrebno za čast umesto ljudskosti, razuma i jednostavnih istina.
Ženski glas 19. veka govori iste stvari, vapi za istim istinama i pati od istih osujećenosti kao i danas, dva veka kasnije. Kostimi su se promenili, klase i rase su se pomešale, ali bolne podele patrijarhata i dalje podrivaju ljudskost, trujući muževnost jednako kao i ženstvenost.
To što uzdišem i što mi se povremeno zgrči stomak dok prepoznajem sve te momente i paradokse u sopstvenom životu, ne umanjuje moje grešno uživanje i uživljavanje u dramu likova. Sladoled, doduše, dosta pomaže. Možda ne mogu da izbegnem kliše, ali možda i ne moram. Dovoljno je što shvatam da sam dužna da koristim svoj glas.
Pročitajte i ovo: Kako sam naučila da prepoznam lažne feministe
Naslovna fotografija: instagram.com/bridgertonnetflix
Aleksina Đorđević
