Žena koju svi primećuju, skreće pažnju svojom pojavom, prostom snagom svog prisustva, a kad progovori i kad se nasmeje, utisak je samo još jači. Ona nije samo lepa, nežna, zanosno ženstvena, ili upadljivo ekscentrična i zanimljivo stilizovana, nije obavezno mlada i posebno zgodna, ali ona je ličnost i to zrači iz nje, tako da je svima jasno da se pojavila osoba koja je – neko. Ona skreće pažnju i izaziva reakcije, deli ljude u tabore poštovalaca i mrzitelja, žene je prepoznaju jednako kao i muškarci i reaguju oduševljeno ili pakosno, a muškarci se u njenom prisustvu osećaju ili izazvano da još više i bolje budu muškarci, ili se osećaju ugroženo – posebna žena svakako ima petlje (srca i muda) više od njih i to im se ne sviđa. Da li je ona apsolutna kraljica, kojoj zavide i obožavaju je, žele da je osvoje ili da budu kao ona? Na jedan način, da. Ali na drugi, ona je nosilac teškog bremena posebnosti u jednom običnom svetu, u kome nema tako puno posebnih stvari koje bi je zadovoljile, posebnih muškaraca koji ne bi bili obeshrabreni ili izazvani da se takmiče sa njom, posebnih vrednosti kojih se ona drži lako i prirodno i koji je čine boljom od drugih (a to niko ne voli). Jedino ima dovoljno posebnih žena koje su joj prijateljice i uvek će sretati još posebnih žena, sa kojima možda neće imati prilike da ostvari prisno prijateljstvo, ali će ih doživljavati (i one nju) kao podršku u svetu površnosti i nerazumevanja, koji ima tako malo sluha za posebnost, osim na nivou fascinacije.
