Kada umesto istomišljeničkih odnosa imate odnose tolerancije i razumevanja, lakše je tu toleranciju i razumevanje usmeriti ka sebi. Važno je da odnos prema sebi zasnivate na svojim istinskim uverenjima, bez obzira na to koliko vam vremena i truda treba da ta uverenja pronađete i iskristališete. Ona nisu tako duboko, tu su, odmah ispod sloja straha i zebnje, koju stalno osećate, ali ste navikli na njih, pa ste prestali da obraćate pažnju. A to je strah da će vas drugi povrediti. I tu se vraćamo na početak priče, na prilagođavanje i upravljanje prema tuđim vrednostima, kao odbrambenom mehanizmu, taktici za samoodržanje. Tu taktiku upražnjavamo jer se plašimo da ćemo biti odbačeni, osuđeni, izopšteni, povređeni.
Jedini način na koji zaista možete isceliti sebe i osvojiti tu nežnosto, razumevanje i toleranciju u odnosu sa samom sobom, jeste pronalaženje osećaja iskrenog zadovoljstva u svom životu, zadovoljstva sobom, zbog toga što ste takvi kakvi ste – da poznajete, prihvatate, razumete i volite sebe. Tada možete sami sebi da pružite podršku i ohrabrenje, ne morate ih tražiti i očekivati (i možda ne dobijati) od bliskih osoba. Možete verovati sebi, čak i onda kad pravite greške, donosite loše odluke i doživljavate padove i posledice svojih izbora. Tada možete da praktikujete tu sposobnost nežnosti prema sebi – onda kada vam vaš društveni radar kaže da zaslužujete žestoku kritiku, da bi vas svi drugi osudili i ostvarili vaš strah o odbacivanju i povređivanju. Tada prigrlite sebe, nežno, s ljubavlju, strpljenjem i pažnjom i verujte u sebe i dalje. Prebrodićete loše momente i periode, naučićete nešto, pa ćete sledeći put moći bolje da rasuđujete, a i grešićete opet – i nastavićete da volite sebe i verujete sebi. Cenićete svoje mišljenje, svoj osećaj, upravljaćete se prema sopstvenim vrednostima, čak i kad zbog toga uvaljujete sebe u neprilike. Bićete i ostaćete svoji, bez obzira na sve.
Naslovna fotografija: instagram.com/hhelenanguyen
Brankica Milošević
