Činjenica je da živimo u potrošačkom društvu, da se broj malih i velikih brendova povećava, da imamo mogućnost da kupujemo puno svega jeftinog i bacamo stvari koje više ne nosimo. Ovo je dovelo do nastanka ogromnih deponija garderobe, za šta su podjednako odgovorni proizvođači kao i potrošači. Iako se moda već godinama unazad okreće ka održivosti, borba protiv brze mode čini se ponekad kao borba sa vetrenjačama. Međutim, najnoviji podaci u mnogim zemljama u poslednje vreme ohrabruju.
Vlade velikih zemalja uvode kontrolu nad proizvodnjom pojedinih brendova. Luksuzna roba bi trebalo da traje doživotno, zbog čega je i skuplja, za razliku od jeftinih proizvoda izrađenih od jeftinih materijala. U bliskoj budućnosti će se plaćati poseban porez na upotrebu i proizvodnju stvari od materijala koji nisu biorazgradivi i koji zagađuju životnu sredinu. Brza moda ne utiče samo na životnu sredinu, već i na život i rad ljudi zaposlenih u industriji. Svake godine se proizvede oko 150 milijardi komada garderobe, od čega se oko 300.000 tona baci. Na Instagramu primećujemo jeziv trend da se garderoba obučena jednom i korišćenja za fotkanje, više nikada ne oblači.
Mladi dizajneri već više od decenije vode računa i trude se da njihova moda ne bude deo problema i da pronađu adekvatna rešenja. Upotreba prirodnih materijala i akcije za podsticanje reciklaže samo su neki od načina kojima se dizajneri služe kako bi promenili stvari.
Stella McCartney, Nike, Burberry samo su neki od brendova koji su se priključili inicijativi da moda postane zelena.
Iz Velike Britanije dolaze dobre vesti: sve veći broj kupaca kupuje polovnu odeću, a veliki broj ljubitelja mode odlučuje da reciklira odbačenu. Kako je detaljno navedeno u novom izveštaju Akademije za maloprodajnu modu, istraživanje otkriva da je broj održivih kupaca u Velikoj Britaniji porastao za trećinu u poslednjih dvanaest meseci, pri čemu su milioni izabrali kvalitetniji, svesniji pristup kupovini, umesto odluke da svoje garderobere napune velikom količinom jeftino izrađenih komada.
