To je bio period raskidamo/mirimo se. Meni se činilo kao par nedelja, ali je u stvari potrajalo. On je činio sve da ostanem, ja sam činila gluposti da odem.
Nisam ja njega prestala da volim, samo sam prestala da volim ono što je činilo nas. Zajedno nismo više funkcionisali. Pretvorili smo se u mali klan, ne dajući prostora sopstvenim interesovanjima. Naša ljubav je postala destruktivna, a kao takvi nismo više mogi dalje. Ljubav i zaljubljivanje su najlepši osećaji koji treba da nas pokreću. To se više nije dešavalo. Nisam više mogla da (iz)gubim sebe. Kroz određene periode svog života pronađemo taktiku za svačiju taktiku. Dobre i loše stvari nas uče kako da reagujemo, kako da promišljamo, pa i šta je najbolje uraditi danas, da bismo imali bolje sutra. Moja rutina tog perioda je bila ignorisanje. Nisam ga videla više u svom životu. Nisam mogla, ni htela da ga uklopim, čak su nam i razgovori postali nekako blago-tupavi. On bi ispričao svoje događaje, zatim prelazimo na moj monolog, i to je to. Ignorisanje je majka izdržljivosti.
“Ljubav je stvar osećanja, a ne volje. Ne mogu voleti zato što hoću, a još manje zato što moram, stoga je obavezna ljubav glupost.” – Kant
Vremenom sam naučila da bežim od ljudi koji mi samo crpe energiju. Idem, žurim, ne odgovaram na poruke, ne javljam se na telefone. Teško je, traje, vraća se, ali na kraju uspeš. Prošla vremena sam zatvorila, ne otvaram više ta poglavlja. Iako on mene nikada nije pustio da gradim svet bez njega dok se sama za to nisam izborila, ja njega prepuštam sebi. Nisu sve prave ljubavi tužne, naša je bila srećna, ali onda možda nije bila prava. Okrenula sam se, izvukla svoju ruku iz njegove, zadržala suze i ušla u ulaz. Njegova neambicioznost i moja spontanost su morali da se raziđu. Odavno sam prestala da ga vidim pored sebe, znam da tu više ne pripada.
Višnja Jukić je studentkinja novinarstva i komunikologije. Spaja nespojivo, a onda postane logično. Veruje u spontanost. Hedonista. Voli da čita i piše “izmedju redova”.
