Iako bih na prvu loptu, onako superentuzijastično rekla da je, kada su ženska prava u pitanju, danas situacija mnogo bolja nego ranije, već posle dve sekunde bih izjavila i da sam prilično u krivu. Okej da se razumemo, svakako da jeste bolja jer se neka pitanja rešavaju, ali i neka druga otvaraju tako da sve u svemu igramo korak levo korak desno. Uostalom, i to što je izboreno, nije samo do nas. Svaki talas feminizma do danas je doneo okretanje jedne stranice više, i doveo do današnjeg statusa, a dalje to što borbe traju i prilično brzo se reaguje na sve šovinističke i seksističke komentare širom meridijana, ne znači nužno da je situacija daleko bolja de facto. Samo da se možda malo više i aktivnije radi na tome da se ona promeni. I to deluje da je tačno. Sve češće me prijatno iznenadi izvesna solidarnost koja se javlja u ženskim krugovima, i ne znam da li je to onako samo marketinški instagramerski što bi se reklo, ali volim da verujem da nije. A kad smo kod aktivnosti i solidarnosti dosta je bitno da shvatimo da se to tiče svih nas. Baš, baš svih i da ne postoje oni koje bi to trebalo da zanima i one koje ne zanima, jer pričamo o basic ljudskim pravima koja treba da zanimaju sve. Kada je modna industrija u pitanju, desio se pravi boom nekog modnog feminizma, što svakkao jeste korisno ali bi bilo korisnije da se osvesti da, ako se kroz jednu kolekciju provuče #metoo, to dizajnera ne čini instant opakim borcem ili borkinjom za ženska prava već da bi zaista trebalo uraditi nešto sa više mesa i težine.
Carcel je u tom smislu u modnoj industriji pravo osveženje i ime za koje treba znati. Veronica D’Souza, CEO i osnivač Carcela, je zajedno sa Louise van Hauen koja je kreativni direktor i partnerka, tokom boravka, života u Najrobiju počela da promišlja ideju o brendu Carcel. Iako je ideja počela u Najrobiju, zaživela u Kopenhagenu, a Veronica i Louise domom Carcel brenda takođe smatraju i Peru i Tajland, i to prvenstveno zbog premise koja povezuje sva ova mesta. Carcel (što na španskom znači zatvor) je brend odeće koju prave žene u zatvoru, i to od lokalnih materijala iz regiona u kojima su. Rade ono što umeju od materijala koji su im dostupni. Tako u Kuskou u Peruu, zatvorenice štrikaju, pletu, šiju, vunene komade od baby alpaca vune koja je luksuznija i finija od kašmira, i daleko jeftinija, dok na drugoj strani sveta u Chiang Maiu na Tajlandu prave komade od svile.
