Nastavljam dalje laganim hodom i posmatram sve te lude ljude koji zaustavljaju autobuse, žene koje se glasno svađaju, taksiste koji vrebaju strance i prepune lokale bez duše. Ljudi ne poznaju sreću, a ni njeno naličje. Često nemaju pojma da bi život svih ljudi oko nas bio drugačiji da nema nas. Svojim bitisanjem obogaćujemo ovaj čarobni svet, a sitnicama činimo da ta čarolija zauvek traje. Da li smo svesni toga?
Dolazim do jednog “mesta za ljubljenje”. Na iscrtanom kvadratu na pločniku stoji on. Kupio je poljsko cveće od starice koja godinama stoji pored Narodnog pozorišta. Osmehuje se. Uplovljavam u ta imaginarna četiri zida… Zagrljaj i poljubac. Ponedeljak, sitnica i detalj… trenutak za večnost.
Izvor fotografija: facebook.com, ffshrine.org, onaportal.com, blogspot.com
Tijana Banović je apsolvent srpske književnosti i jezika. U sebi skriva Petra Pana koji ne želi da odraste, koji bi samo da leti. Za svaki lonac ima odgovarajući poklopac.