Dobra i kvalitetna devojka zaslužuje dobrog i kvalitetnog muškarca. Nesporno. I to smo toliko puta ponovile. Na kafi s najboljom prijateljicom; na kafi s drugaricom iz osnovne škole koju nismo videle poslednjih deset godina; na kasi, sa prodavačicom iz radnje prekoputa; u liftu, sa komšinicom sa trećeg; u teretani, sa instruktorkom joge. U svakoj prilici. Sad ja kažem… Dobar i kvalitetan muškarac zaslužuje dobru i kvalitetnu devojku. Zar ne? Šta nudimo onima koji ispunjavaju kriterijume?
Odmah da se razumemo – fizički izgled nije važan. Nekome sam lepa, nekome ne. Nekome sam, čak, prelepa, neko me ne bi ni da sam poslednja na svetu. Bože moj, ništa strašno. Stvar ukusa. Ne mešam se u izbor, niti ga osuđujem. Ali! Bez obzira na crte lica i obim struka, uvek moramo da budemo negovane, doterane i poželjne. Ne mislim na skupe pomade i markirane komade, ali lična higijena, umerena šminka i mirišljava odeća – molim vas, nemojte da brukamo ženski rod. Smešno vam je?! Želudac mi se prevrne kada u gradu sretnem nacifranu šmizlu u musavoj, pripijenoj haljini, sa prašnjavim cipelama i tri sloja pretamnog pudera, koji joj cementira pore već poslednja tri dana. Pa, mislim, čoveče – ako takva šeta gradom, kakva joj je tek posteljina?! Da se prekriješ, lepo, tim puderom i nikad više da se ne žališ na muškarce. Nijedan nije zaslužio takvo što.
Tri puta “ura” za šminku, dokle god nam pućenje usana nije važnije od reči koje ćemo prevaliti preko njih
