Ne smemo, ipak, previše da se zanesemo u te svoje uloge vamp žena. Neke stvari valja sačuvati iz vremena koja su za nama. Žena je i dalje nežniji pol. I nisam ništa manje poželjna ako pokažem tu svoju nežnu stranu. Naravno da mu neću odmah skočiti oko vrata i pitati da pravimo bebu, ali – muškarac voli da vidi ženinu žensku crtu. I prođite me tog feminističkog prenemaganja – jao, pa ja nikad nisam u kuhinju ušla, teže od kašike nisam podigla, ne umem da peglam. Đavola ne umeš! Da vidiš, cico, kako bi naučila, samo kada bi se latila posla. Ni ja ne umem, ali snašla bih se, valjda, nekako jaja da ispržim. Ili da umesim tortu. Zakuvam supu. Ispeglam košulju. Pomognem oko vezivanja kravate. Neće mi pasti kruna s glave. Samo može još čvršće da stoji.
Udri po testu, ne po njemu
Dalje… Ne zalazim u stepen stručne spreme, nismo svi od istog semena, ali za nepismenost nema opravdanja! On zaslužuje devojku koja zna da nabroji padeže, pročitala je još nešto osim lakih ljubića i bila je barem jednom u svakom od gradskih pozorišta. I čim radi na sebi – odmah ima više samopouzdanja, manje je sujetna i podnošljivo ljubomorna. Velika ljubomora nije preporučljiva – sloboda je zlata vredna i nećemo im je braniti. Veliki katanac – velika verovatnoća da će poželeti da ga razbiju i odlete.
Kažu još da strast vremenom prođe. Moguće je, vrlo moguće. Ali kapiram da tada ostaju ljubav i poštovanje. Znači – da bismo ostali sa nekim, potrebno je da mu bude zabavno sa nama i da se oseća sigurno. I te kako je važno da budemo duhovite i da u nama vide prijatelja. Kad prođe taj udar testosterona, na kraju se ipak vraćaju onima koje umeju da slušaju i ugreju, onima koje razumeju i koje znaju da prećute ponekad. Zaboga. Koliko puta smo i same poželele, posle napornog dana, da nas niko ne dira, da se zatvorimo u četiri zida, navučemo ćebe preko glave i neko vreme oćutimo u tišini?!
Zapravo, sve ono što mi očekujemo od njih, očekuju i oni od nas. Ništa više, ništa manje. Kao što ne možemo da šetamo okolo sa bitangama, ako krijemo princezu u sebi, ne možemo ni da se šepurimo po gradu i tražimo princa, a da same nismo princeze. Ne ide. Čak i ako se sretnemo, otperjaće dalje u kočiji. I neće se okrenuti, jer i oni žele najbolje (žene) za sebe.
Izvori fotografija: blogaguanaboca.wordpress.com, glanzemagz.com, blog.tangocard.com, collegehumor.com
Tamara Stančev želi gužve, lude zabave i voli noć i drago kamenje. Ona ima plan da osvoji svet, u njenim očima je reka duboka. Ona voli čisto k’o devojčica.
