Jednom smo imale dečka, koga nije mrzelo da nas mazi dole dok ne svršimo, a nekoliko njih je čak znalo i da se ljubi. A jedan je hteo da nas ljubi svuda, ali je uvek završavao sa sisanjem prstiju na nogama, pa je to bilo malo bezveze. Golica, brate. Ali, da, znamo šta je predigra, potkovane smo onoliko. Kad sedne nas nekoliko da popije kafu, pa kad krenemo da ogovaramo muškarce, od komada naših komičnih i tragičnih iskustava, sastavi se jedan ceo doživljaj predigre. Važno da se mi slatko smejemo i ne gubimo smisao za humor, jer da nije tako smešno, plakale bismo, a to je isto bezveze.
Kaže jedna udata kako njen muž u poslednje vreme brzo svršava. Mi je naravno pitamo koliko je to brzo, a ona objasni da je to baš baš brzo, ne u minutima, nego u sekundama. I da to tako traje već neko vreme. I hoće on da je mazi i ljubi i da je zadovolji pre ili posle, ali nije to to. A ranije je bilo dobro i trajalo je i bilo je raskošnog svršavanja na sve načine, a sad, ne može da ga stigne ni u mislima. I pita nas šta da radi. I mi krenemo da kopamo po svom iskustvu i delimo savete i opservacije. Jedna razvedena kaže kako je nju njen bivši muž istrenirao poluimpotentnim tretmanom kombinovanim sa dvominutnim trajanjem odnosa, da je naučila da svoj orgazam ne očekuje od njega, nego da ga zgrabi i da mu se prepusti onog momenta kad je erekcija dovoljna.
“Kako to?”, pitale su sve žene, željne znanja i samopomoći. “Pa lepo, odradim predigru u svojoj glavi, uglavnom, stavim mu ruku dole, stpam mu sisu u usta i usredsredim se na senzacije i zaboravim sa kim sam i kad mu se dovoljno digne, ja naskočim i svršim odmah, ali odmah, a pošto njemu treba još minut, dva, stignem i još jednom, pa još imamo i zajedničko svršavanje.”
