Muškarci misle da kad bi imali dojke, stalno bi se njima igrali, ali one ne mogu zaista da se uporede sa igračkom koju oni imaju. Doduše, i mi žene merimo sise brojem brushaltera, čiju je veličinu moguće proceniti već na prvi pogled, jer nosimo svoj ponos izložen i istaknut. Ni tri sloja džempera ne mogu da sakriju nedostatak ili bujnost grudi koje pokrivaju, a oni su se izveštili u prepoznavanju brushaltera koji budže izložbu i onih koji obuzdavaju darove majke prirode. Mi ćemo uzalud gledati u njihove šliceve, šortseve i kupaće gaće, pa čak ni na nudističkoj plaži nećemo imati realnu procenu, ako se predmet procene ne uveća do svog punog kapaciteta.
Zato oni moraju da mere. I da upoređuju. I da pričaju o tome. I da se hvale, diskretno i duhovito, ili banalno i vulgarno. A mi i dalje ne znamo da li da im verujemo. Niti znamo kako da ih ubedimo da to i nije neka tema. Da se nedostatak centimetara nadoknađuje kvalitetom erekcije i odgovarajućim uglom penetracije. Da u ruka’ Mandušića Vuka, svaka puška biće ubojita, mada sam sigurna da Njegoš nije mislio na to, osim ako nije bio veći šaljivdžija nego što mislimo.
I tako, oni mere centimetre. Lenjirom. Od korena sa gornje strane, pa do vrha, u punoj erekciji. Mere obim, jer žene ponekad izjavljuju takve gluposti kao što su nije bitno koliko je dugačak, važno da je debeo. Mere kvalitet erekcije, tako što je okinu poput lastiša, da ih lupi po stomaku.
Trebalo bi da pokušamo da ih razumemo
I sad ću iz čiste pakosti da im predložim da pokušaju sa uglomerom.
