Ovo je ženski časopis. Logo. Izbor fonta. Slika. Veliki broj tema o cipelama i ženskoj modi sa Carrie Bradshaw u svakoj rečenici. Odiše mešavinom Chanel No.5, Kenzo Summer, Jacobs Daisy i…moždaaaa… Dior Jador. I redakcija je pretežno ženska. Morao sam ovo da spomenem. Mota mi se po glavi od kada sam prvi put video link ka WANNABE magazinu kako me gleda sa Zida Knjige Lica, licemerno se predstavljajući kao lifestyle unisex magazin. Pih. Kao da ste mogli da nas prevarite! Hoćemo svoja prava!
A sada da započnem temu.
Češljanje. “Češljanje” je izraz koji je moj drugar, El Supermano, zajedno sa svojom nasmejanom pojavom poneo na letovanje. Iako nema zajedničkih karakteristika sa prethodnim objašnjenjem pojma, termin “češljanje” sa početka pasusa označava skup radnji – prilaženja i upoznavanja devojaka u klubovima/barovima/na ulici/aerodromu/pekari/knjižari…, radi ostvarivanja veze. Znači ako vam neko kaže “Hajde da pročešljamo malo!”, nemojte se zbuniti. Muška jedinka koja vam se ovako obraća pokušava da u vama dobije ortaka sa kojim će se iskrasti iz društva sa kojim ste i obići područije u kojem se nalazite, u potrazi za lepšim polom.
“What most of us present to the world isn’t necessarily our true self: It’s a combination of years of bad habits and fear-based behavior. Our real self lies buried underneath all the insecurities and inhibitions. So rather than just being yourself, focus on discovering and permanently bringing to the surface your best self.”, Style
Podela. Svi muškarci se dele na Prirodne i Ostale. Prirodni su muškarci koji su se kao takvi, tokom odrastanja, razvili u alfa mužjake. Najprostije rečeno – oni ne moraju ništa da rade. Iz njih izbija Sve. Kada su devojke u pitanju zrače samopouzdanjem. Jer oni su prirodni. Samo svojom pojavom bude poriv u devojkama da se ponašaju po principu: “Evo ti moja noga, ruka. Ponesi je!”. Ili barem mi Ostali tako mislimo.
Ostali! Ne klonite duhom. Nismo rođenjem predodređeni da budemo Homos Papanus. Jer popularne alfe nisu baš u pravom smislu reči prirodni i kao takvi od majke rođeni. Zašto? Zato što ljude grade geni i navike. Kako gen za privlačnost ne postoji, dedukcijom ili silogizmom ili nečim petim što smo učili na trećoj iz logike, dolazimo do zaključka da je, najgrublje rečeno, neprivlačnost, stvar navike. Što znači da možemo da steknemo naviku da budemo privlačni.
Inače, jedan bezbrižan period života proveo sam živeći u nekim pokušajima ozbiljnih veza. I za ovo krivim moja dva mlađa brata. Zašto bar jedan od njih nije mogao da se rodi kao dovoljno mlađa šveca koja bi potencijalno studirala prava, stomatologiju, medicinu ili neki od ovih Mega u Trendu. Tada bi sve bilo mnogo lakše.
Svi želimo, za početak, da izlazimo sa devojkama, pričamo sa njima, budemo u njihovom društvu. Da ih malo pipnemo ako nam se posreći. Neophodan preduslov je da moramo da ih upoznajemo. Ženke čoveka imaju jednu ružnu osobinu ne iniciranja ostvarivanja kontakta sa mužjacima. Odgovornost produženja vrste je na nama. Elem. Prilazak iliti otvaranje je možda najveći kamen spoticanja u celom ovom dokumentarcu o opstanku.
Sećam se sopstvenog iskustva. Posle duge veze sam neko vreme bio u jednoj fazi. Dešavalo mi se, da iako sam imao potrebu za novim poznanstvima, jednostavno, kada izađem uveče bih zaboravio da hoću da upoznam devojku koja mi se sviđa ili me je mrzelo da se upuštam u ceo taj proces. Ili sam tada to tako sebi objašnjavao. Ustvari, radilo se o tome, da sam dugo imao sigurnu priču, a sada sam stupao na nesiguran teren. Jednostavno, osećao sam jedan strah koji je u stanju da zaseni većinu muškaraca.
Da li vam je poznat sledeći scenario?
U klubu sam. Sa društvom za barskim stolom. Devojka stoji za šankom sa drugaricom. Stvarno mi se sviđa. I hoću da se družim sa njom. Ali šta da joj kažem? Da li da joj priđem sada ili da sačekam da joj drugarica ode u wc? Možda će da me otkači? A možda će početi da mi se smeje i pokazujući prstom u mom pravcu, pri čemu je muzika stala, a ja stojim usamljen i osvetljen reflektorom? Možda uopšte neće da me sasluša? Možda joj se neću svideti? Možda ima dečka? Možda… I tako u nedogled. Sva ova pitanja koje je je svako od nas pre ili kasnije postavio sebi, mogu da se sumiraju u jedan jednostavan, potpuno banalan i nadasve nerealan strah. A to je strah od odbijanja.
Kako ga prevazići?
“In order to excel at anything, there are always hurdles, obstacles, or challenges one must get past. It’s what bodybuilders call the pain period…”, Style
Pre svega – priznao sam. Plašim se odbijanja. Zatim, shvatio sam da je, kao i za sve ostalo, potreban samo rad i vežba. I zabaviću se. Tako sam odlučio.
Moj tretman je otprilike izgledao ovako. Pričao sam često sa devojkama. U početku to nije bilo radi starta. Pričao sam o sasvim običnim stvarima. Pitanja koliko je sati devojku na stanici ili razgovori sa promoterkama i hostesama u klubovima o npr. izlasku subotom uveče i da li je tada prevelika gužva, da li mi treba rezz ili mogu samo njoj da se javim i da li joj je u opisu posla da ovako dugo priča sa mnom. Čak sam se jedno vreme sa jednim nasmejanim „ćao!“ javljao svakoj devojci pored koje sam prošao gradom dok sam uživao u kokicama sa čilijem. Ulazak, npr, u BOSS-a u Zmaj Jovinoj predstavlja uvek jedno posebno iskustvo. Više od zadovoljstva je obući neko od odela, a prodavačice su uvek extra prijatne, uslužne i raspoložene. Ispričam se sa njima o tome kako mi šta stoji i šta bi mi još predložile iz kolekcije da probam. Šetkam se okolo po prodavnici u odelu od cirka 800 evrića. I stvarno se osećam kao ozbiljan car.
Nakon ovih početnih vežbi, bilo je vreme za rad na terenu. Jedini klik koji sam tada napravio u glavi su… dva klika.
Klik – Broj 1. Sada sam naviknuti na ćaskanje sa nepoznatim devojkama. Sledeći utuv je potpuno nephodan pre nego što sednete za šank – uopšte, ali uopšte mi nije bitno da li će mi dati broj telefona. Gledam na ovo kao na vežbu. I na zabavu. Na poboljšanje verbalnih veština. Nije bitno kakav ću prvi utisak da ostavim ili šta misli o meni. Za početak, jedino je bitno da počnem priču. Jer ja sam super zanimljiv, volim pastu i suffle, šetnje i držanje za ruku i uživam u predigri. Ja to znam. Sada treba to i njoj da pokažem. A početak može da bude prost i jednostavan. Reći ću joj joj samo “Ćao” i pitaću je koja joj je omiljena boja. Spomenuću da sam Vaga u podznaku i onda će ona da raspali priču o horsokopu. Uvek je super pokazivanje slike nekog štenca na telefonu sa pričom da sam ga tek dobio, da sam u strašnoj dilemi oko davanja imena i da mi je neophodna pomoć. Pitanje za mišljenje o tome ko više laže muškarci ili devojke budi potencijalno simpatičnu raspravku. I pokazivanje jednog od ožiljaka zadobijenih padom sa bajsa, sa Nolanovskim zapletom u pozadini, često završi sa jednim pomazom i rečenicom “Jaooo! Mica mala…”. Eh, i da, zanimljiva je priča o tome kako mi je drugarica pokazala kako da gledam u dlan. Ma možda vam to zvuči ludo, ali dok joj svašta nešto lupetam o sudbini i budućnosti sa troje dece i dva razvoda, ona se smeška. Jer, držim je za ruku i ostvario sam prvi kontakt. I smeškajte joj se. Ne da joj se cerite i kezite. Smeškajte joj se očima. Potpuno verujte u to da ste vi nešto najbolje što može da joj se desi to veče. Neka iz vas izbija vedrina i želja za njom. I ona će osetiti da ste vi neko pored koga će biti uvek raspoložena i sigurna. Sa vama neće nikada imati problema. A ako ne prođe razgovor onako kako ste zamišljali, jbg, verovatno joj nije veče. A možda je i nešto od stavki iz Klik – Broj 2. Ne možete na sve da utičete. Kao što kaže Tyler Durden iz Fight Club-a “..let the chips fall where they may”. Vama je bilo zabavno i idete dalje. Uostalom, te sreće smo da živimo u Srbiji. U najmanju ruku, neka isto tako lepa i još zanimljivija vas čeka tamo negde iza ćoška.
Klik – Broj 2. Zamolio bih da prigušite svetla. Pustite stvar Serge Gainsbourg vs Brikin “Je t’aime”. Sa “Je t’aime” i Birkin kako uzdiše u pozadini, kroz šapat kažem – devojke su divna stvorenja. Umeju da nas napušavaju, koriste nazive domaćih životinja kada nas opisuju i gotovu uvek su teške i možda komplikovane. Ni ne trudim se da ih razumem. Ono što znam je da su one stvarno u suštini divne i da mi bez njih ne možemo. Zato je bitno razumeti sledeće. Naime, kada je sexualnost u pitanju, žene razmišljaju veoma slično i biološki funkcionišu skoro isto kao i muškarci. Međutim, još od biblijskih vremena ubeđivane su od strane društva da je ovaj način razmišljanja pogrešan. I tako su stavljale društveno prihvatljive maske i sputavale sebe ponašajući se u okviru društveno prihvatljivih normi. Sa druge strane, žene koje bi imale više ili koje bi često menjale partnere, nazivane bi od strane društva pogrdnim imenima i to u najboljem slučaju. Danas, sa ponovnim oživljavanjem ženskih sloboda to nije više slučaj.
Žene vole sex isto koliko i mi, a u njemu uživaju verovatno, više i intenzivnije od nas (zbog svih tih kontrakcija ili čega već). Stoga je vrlo bitan još jedan utuv u glavu – žene žele sex isto koliko i mi i pružajući im to zadovoljstvo mi im, jednostavno, činimo uslugu. Ponoviću. Činimo im uslugu. Ako ona tokom priče sa vama, bez jedne reči o sexu, oseti vašu želju za njom, igra je završena. Jer magija je u vazduhu.
Naravno, dešava se da, jednostavno, iz navike stečene sa prehodnih 2000 godina inkvizicije, iz nekog postojećeg straha da će neko nekako da je obleži, uzdržava se i tako sputava svoje sasvim prirodne sexualne nagone. Ali to je u poslednje vreme sve manje slučaj.
“Don’t even think about it and just do it. If you don’t, you’ll be regretting it the rest of the weekend.”, Style
I da se razumemo. Ljubav i srećne duge veze su super i to je sigurno nešto najlepše što može da nam se svima desi. Ili barem tako kažu… Ali kada ih nema, a češće ih nema nego što ih ima, treba da se zabavite i treba da vam bude lepo. Zato, drugari i dečkonje, radite na ovome. Vežbajte stalno. Osećaćete se sve bolje i sigurnije.
I podela na Prirodne i Ostale nesteće. Verujte mi.
Do sledećeg viđenja i nekog nastavka priče…
Miloš Marković – Filmofil. Gastronom. Zaljubljenik u fotografiju, sneg i besmilene raspravke do kasno u noć. Nema strplljenja za glupost. Voli da se smeje. Obožava kada devojke primete da ima retko maslinasto zelene oči. Neizlečivi romantik. U pokušaju da odraste.
