Već četiri dana me bude ujutru rano da idem u školu. A kažu da treba pet dana da idem, a dva da se odmaram, pa opet tako ispočetka. Ja mislim da je to baš mnogo škole! I Bobi bi sigurno isto to mislio, da nije plišani pas. Ovako, njemu je svejedno, a ja moram da ustajem rano i da se spremam, i torbu da pakujem i nosim sa sobom. A lepše bi bilo kad bih išla samo dva dana u školu, a pet dana se odmarala!
Zašto škola radi od ranog jutra?
U školi, najviše volim kad treba nešto da se crta! Ja baš umem lepo da crtam, malo se išaram i po rukama flomasterima, ali nema veze. Na drugim časovima učimo neke lake stvari koje ja već sve znam, pa mi onda nije interesantno to da slušam. Znam i šta je levo, a šta je desno, znam i gore i dole, i unutra i spolja, sve znam. Stavila sam sat na levu ruku, i tako onda znam da razlikujem koja mi je ruka leva, a koja desna. To sam baš pametno uradila!
Neki bezobrazni dečaci su počeli da me zovu Dinja! Učiteljica Eva je rekla da to nije loš nadimak, da je to isto k’o slatko voće, i da ne treba da se ljutim što me tako zovu. A meni je to baš glup nadimak, jer ja i ne volim dinje, a ne volim ni što me uopšte oni zovu, ne treba uopšte nikako da me zovu, ni ja njih ništa ne diram.
Čula sam da velike devojke imaju nadimke za dečake i neke momke! One ih sve dele na dve gomile. U jednu idu oni dečaci koji im se sviđaju po lepoti, ili ako su malo više pametni, njih je uvek malo. Njih devojke zovu “frajeri”! A ove druge što im se ne sviđaju zovu “budale”, a nekad i “seljaci”, ali to nije zato što žive na selu, nego ne znam zbog čega. Nekad ih devojke zovu i “džukele”, ako ih mnogo iznerviraju. Njih uvek ima puno, koliko god hoćeš. Teško je da se zna na prvi pogled koji je frajer, a koji je budala, za to treba nekoliko dana da bi se saznalo. Može i da ispadne da je neki frajer postao budala ili džukela, jer nije imao lepo vaspitanje, a može i od budale nekad da se napravi frajer. Sve je to komplikovano sa devojkama i dečacima, i sve može da bude, a i ne mora!
Naša učiteljica Eva je baš lepa devojka, a to se kaže i da je “dobra ženska”! Ja mislim da će ona lako da se uda kad bude htela!
Prethodni tekst iz serijala “Četvrtak sa Dunjom” možete pogledati ovde.
Dunja je jedna sasvim neobična devojčica koja vodi buran život. Sa četiri godine izbačena je iz vrtića zbog ujedanja, sa pet je odlučila da se nikad u životu neće zaljubiti, sa šest je naučila da koristi Facebook, a sada, sa svojih velikih sedam godina krenula je u školu da nauči još štošta. Ne voli mnogo drugu decu, jer se ponašaju previše detinjasto, a ne voli mnogo ni odrasle zato što su previše ozbiljni. Sa Milanom više ne razgovara.
