Pao je snegić, a to znači da je došla zima, i da će od sad da bude hladno. Ali neće svima da bude isto, nego kako kome. Neko će baš da se mnogo smrzne, a neko će samo malo, tek toliko. Sve zavisi ko će kako da se greje!
Ja mislim da će najlošije da se ugreju oni što imaju samo radijator. Oni će najgore da prođu, jer ne može radijator da greje mnogo kad je zima u celom svetu i stalno duva vetar, pa rashladi. Ni kad se uključi peć u struju ne može da bude mnogo bolje, a još se više plaća. Zato ja mislim da svako najbolje može da se ugreje ako ima neku ljubav, jer ona te greje iznutra, a ne spolja, a takvu ljubavnu toplotu zima će teže da rashladi!
Ja kad vidim nekog da se smeje na hladnoći, odmah znam da je neka ljubav u pitanju!
Ima zimi onih što napolju idu ne baš zimski obučeni, i onda drugi ljudi kad ih vide pitaju se kako im nije hladno, a to je, mislim, baš zbog te ljubavi. Oni osećaju ljubav, vole nekog, a i taj neko verovatno voli njih, pa im je zato toplije nego ostalima, i ne moraju da oblače mnogo stvari na sebe. A osim toga što je topla, ljubav je isto i mnogo lepa, pa se oseća nešto fino, i skoro da ti nije ni žao što više nema mnogo sunca. Zimi je uvek tmurno neko vreme, sivo k’o sivilo, i ljudi se zbog toga osećaju tužno i bezveze, al’ ja mislim da oni što ih greje ljubav to ni ne primećuju, njima je lepo kako god okreneš. Ja kad vidim nekog da se smeje na hladnoći, odmah znam da je neka ljubav u pitanju!
Možda ćete i vi da mislite da ja mnogo pričam o ljubavi iako imam samo sedam godina, al’ ne treba da se bude mnogo velik i pametan da bi se to znalo. Znam ja šta je ljubav iz priče! A ovo sam sad sve ispričala zbog jedne devojke, i jednog dečka što me je nagovorio, ali ne mogu da vam kažem njihova imena. To je valjda sve zbog te ljubavi.
Ja ću da se grejem sa svoja dva psa, sa Bobijem i Trućkom. Bobi je plišani pas, mislim da je njemu svejedno, on ne bi ni znao da je došla zima da ga ja nisam iznela napolje, ali Trućko bogami zna, njemu su se smrzle šapice. Ni nama deci nije baš lako, i nama je hladno, al’ ipak moramo da se grudvamo, da crtamo po snegu, pravimo Sneška, i tako to. A posle toga ćemo da se ugrejemo i mi već nekako.
Prethodne tekstove iz serijala “Četvrtak sa Dunjom” možete pogledati ovde.
Dunja je jedna sasvim neobična devojčica koja vodi buran život. Sa četiri godine izbačena je iz vrtića zbog ujedanja, sa pet je odlučila da se nikad u životu neće zaljubiti, sa šest je naučila da koristi Facebook, a sada, sa svojih velikih sedam godina krenula je u školu da nauči još štošta. Ne voli mnogo drugu decu, jer se ponašaju previše detinjasto, a ne voli mnogo ni odrasle zato što su previše ozbiljni. Sa Milanom više ne razgovara.
