Juče sam učila tatu kako se prelazi ulica. On kaže da ponekad nema vremena da čeka zeleno svetlo, ali ja sam mu rekla da mora! Doneću mu i jedan onaj zeleni prsluk iz škole, da ga vozači vide na prelazu i da povedu računa o njemu!
Gledala sam u jednom filmu kako se neka devojka brzo zaljubila u nekog momka, jer joj je on pričao neke lepe ljubavne stvari. A isto se tako dešava i u pravom životu, jer kad se, na primer, nekom momku svidi neka devojka, onda on prvo treba da smisli šta će da joj kaže, pa tek onda može da se upozna sa njom. Na filmu se devojkama skoro uvek sviđa šta muškarci pričaju, ali u pravom životu je mnogo teže da se pogodi šta devojka voli. Može da se desi da momak kaže nešto pa da ispadne glup, a može da dobije i jedan šamar! Retko kad se desi da devojka momku odmah kaže koji joj je broj telefona, i to pravi, a ne da izmisli neki lažni broj.
Lakše je baviti se ljubavlju na filmu nego u pravom životu
Momci za lepe devojke kažu da su “mačke” ili “ribe”, a to se i devojkama sviđa. One se zato i šminkaju i vode računa šta će da obuku, jer im je važno da ih tako zovu, tad budu zadovoljne. Ja baš ne znam šta tu ima lepo da te zovu “mačka” ili “riba”? Mačke se linjaju i imaju dugačke brkove, a mogu da imaju i buve, a to nije baš neka lepota. Nijedna devojka kojoj se pojave brkovi sigurno neće da ih pušta da joj se vide, nego će da ih tajno čupka u kupatilu. I ribe su ružne, a još i smrde, ako su one sive sa pijace. Šta tu ima lepo da se kaže o mačkama i ribama?
Ja ne bih volela da me tako zovu! Ako baš mora neki dečak da mi jednog dana nešto priča, onda bolje nek’ mi kaže da sam neki cvet, ili da sam sunce, a može i zvezda ili pčela. Pčele su lepe i pametne, a i sa njima je uvek sve slatko! Bolje onda da me zove pčela nego mačka, ili riba! Mada ja najviše volim kad me zovu samo Dunja.
U školi smo učili da postoji živa i neživa priroda! Živa je ona koja diše i jede, a ona što ne diše i ne jede je neživa. Ja sam pitala učiteljicu da li je Bobi onda neživa priroda, pošto on ni ne diše, a i ne jede. Ona je rekla da je on igračka, i da to znači da je on samo jedna stvar ili predmet. Jadan Bobi, ne može čak ni u neživu prirodu da se računa.
Prethodne tekstove iz serijala “Četvrtak sa Dunjom” možete pogledati ovde.
Dunja je jedna sasvim neobična devojčica koja vodi buran život. Sa četiri godine izbačena je iz vrtića zbog ujedanja, sa pet je odlučila da se nikad u životu neće zaljubiti, sa šest je naučila da koristi Facebook, a sada, sa svojih velikih sedam godina krenula je u školu da nauči još štošta. Ne voli mnogo drugu decu, jer se ponašaju previše detinjasto, a ne voli mnogo ni odrasle zato što su previše ozbiljni. Sa Milanom više ne razgovara.
