Kad nekih dvoje hoće da se vole za ceo život, onda moraju da se venčaju i da odu da ih upišu u neke knjige tamo u jednu zgradu gde se rade takve stvari. Te knjige služe da država zna ko se sa kim voli i ko je sa kim u braku, da se ne bi desilo da neko ima puno brakova, a neko drugi nijedan, jer tako ne bi bilo pošteno. Ima nekih koji nisu u braku, ali se vole k’o divljaci, vanbračno, tako se to kaže, al’ oni ne mogu da dobiju papirnu potvrdu od države da se vole, pa ta njihova ljubav ipak nije ista kao ona ljubav što ima u braku. Al’ čak i kad ljudi imaju i brak i bračnu papirnu potvrdu, to ne znači da će ljubav da im traje do kraja života, pogotovo ako se pojavi neki ljubavnik ili poštar!
Ništa ne garantuje da se u braku neće desiti to ljubavništvo
U školi smo učili koji sve poslovi postoje i čime se ko bavi. Za poštara svi kažu da nosi pisma i račune za odrasle, pakete za decu i penzije za deke i bake, ali niko ne kaže da poštar radi i kao ljubavnik, iako to svi znaju! Mogu i drugi ljudi koji nisu poštari da se bave ljubavničkim poslom, ali poštarima je to najlakše da rade, jer oni i tako uvek idu po kućama i nose poštu, i uvek mogu da posede malo duže ako je žena sama kod kuće, jer im je takav posao. A i žene valjda znaju da će poštar rado da im bude ljubavnik. Postoje i žene koje su ljubavnice tuđim muževima, ali one ne idu po kućama, nego ti tuđi muževi idu kod njih. To se zove švaleracija, kad ideš u tuđu kuću da budeš ljubavnik.
To ljubavništvo možda postoji jer ljudima dosadi da svaki dan vole jednu istu osobu, pa hoće da ponekad vole nekog drugog, al’ ja mislim da to ne mora da znači da oni zbog toga manje vole svoju pravu ženu ili muža. Nije ljubav k’o kilo banana, pa će biti manje ako se podeli, nego nje uvek ima, a najviše je ima kad se najviše troši, to je možda čudno, al’ ja mislim da je tako. Mada se mnogi naljute kad saznaju da se u njihov brak umešao neki ljubavnik, ne znam zbog čega. Možda su sebični pa hoće da sva ljubav ide njima, ne znam stvarno. Ja mislim da je to ljubavništvo neki fin posao.
Prethodne tekstove iz serijala “Četvrtak sa Dunjom” možete pogledati ovde.
Dunja je jedna sasvim neobična devojčica koja vodi buran život. Sa četiri godine izbačena je iz vrtića zbog ujedanja, sa pet je odlučila da se nikad u životu neće zaljubiti, sa šest je naučila da koristi Facebook, a sada, sa svojih velikih sedam godina krenula je u školu da nauči još štošta. Ne voli mnogo drugu decu, jer se ponašaju previše detinjasto, a ne voli mnogo ni odrasle zato što su previše ozbiljni. Sa Milanom više ne razgovara.
