Baš su se skoro završili praznici, Nova godina, Božić, i još tako to. Lepo je ako ste i vi dobili neke poklone k’o i ja, i ako ste isto tako i vi nekome nešto poklonili, jer poklanjanje uvek daje neku radost – srećan je i onaj ko je dobio i onaj ko je dao poklon. Ako niste, uvek imate vremena za to! Ne mora taj poklon da bude nešto kupljeno pa uvijeno u fin ukrasni papir sa mašnicom, i ne mora da košta mnogo. Možete nekom da poklonite jedno svoje lepo i iskreno osećanje, ili vama neko da pokloni to isto, jer ne košta ništa, a znači mnogo, čak i više od skupih kupljenih stvari!
Meni se sviđaju praznici jer mi tada sve deluje malo lepše i srećnije nego običnim danima, i k’o da se sve pretvori u neku bajku. Ne znam zašto ti praznici traju tako kratko, i ko je odlučio da to bude baš tako, al’ mislim da bi svi ljudi voleli da im ceo život bude k’o neki praznik, da se više raduju i druže, a najveću sreću u životu da imaju kad nekog vole! Sigurno niko ne bi imao ništa protiv toga da bude više ljubavi u svetu! Samo što da bi bilo ljubavi, mora prvo da bude tog “muvanja”.
Meni se sviđaju praznici, jer mi tada sve deluje malo lepše i srećnije nego običnim danima
Život uglavnom nije neka fina priča, k’o što ni devojke nisu baš princeze, a ni momci nisu neki vitezovi i prinčevi. To je nekad bilo tako u starinjska vremena, a sad je drugačije. Sad su devojke “mačke”, a momci su “frajeri” – ako imaju sreće, a ako nemaju, onda nisu ništa. Nekad davno, ljubav je bila kad princezi k’obajagi ispadne maramica, pa ju nađe baš taj vitez ili princ na koga je ona bacila oko, i to je već skoro siguran znak da će na kraju da dožive srećan kraj! Nije se ni princeza stidela da baci maramicu, a ni vitez se nije stideo da je podigne, jer im je tako izgledalo njihovo muvanje. Sad k’o da se svi nešto stide. Danas ima devojaka koje kad idu ulicom bacaju svašta svuda okolo, ali ja mislim da to nije zbog tog muvanja, jer niko od momaka neće da skuplja za njima, a i oni nemaju onako fino i hrabro ponašanje k’o vitezovi što su nekad imali. Danas se ljudi ne muvaju nikako, a hteli bi da im se desi ljubav po starinjski, i da bude mnogo lepo k’o na filmu!
Ja sam zato rešila da i devojkama i momcima pomognem da umuvaju sebi nekog ko im se možda sviđa, a ne znaju kako da tog nekog lepo pitaju, ili su kukavice, pa ne smeju! Napisaću dva ljubavna pisma – jedno za devojke, a drugo za momke, i onda ćete svi vi kojima to treba da ih pošaljete tim osobama koje vam se sviđaju! Ja ću ta pisma da napišem tako lepo i fino da će sigurno da se svidi onome kome pošaljete, jer ću malo i da izmislim nešto, ako bude trebalo. Ta osoba će posle sigurno da vas ima u vidu u vezi nekih osećanja i muvanja!
Sledeći četvrtak ću prvo da napišem pismo za devojke, da mogu sebi da smuvaju nekog viteza-frajera!
Prethodne tekstove iz serijala “Četvrtak sa Dunjom” možete pogledati ovde.
Dunja je jedna sasvim neobična devojčica koja vodi buran život. Sa četiri godine izbačena je iz vrtića zbog ujedanja, sa pet je odlučila da se nikad u životu neće zaljubiti, sa šest je naučila da koristi Facebook, a sada sa svojih velikih sedam godina krenula je u školu da nauči još štošta. Ne voli mnogo drugu decu, jer se ponašaju previše detinjasto, a ne voli mnogo ni odrasle zato što su previše ozbiljni. Sa Milanom više ne razgovara.
