Saznaj da li umeš da uživaš u malim radostima na pravi način

#BFFOREO FOTO-KONKURS: Budi zvezda modnog editorijala sa svojom najboljom drugaricom i osvojite LUNA play plus!

Ovaj puder možeš nabaviti u svakoj drogeriji – a koriste ga i poznate dame! Pronađi svoju nijansu!

We love: Čuveni Crushed Lip Color ruževi brenda Bobbi Brown stižu i kod nas!

Detaljan vodič za odabir pudera prema tipu kože – koji će ti savršeno odgovarati!

Vodič kroz modele cipela koje će savršeno pratiti tvoje autfite tokom cele letnje sezone

Testirali smo omiljene beauty proizvode Sare Jo! Ovo su naši utisci (VIDEO)

Kućna metoda uklanjanja neželjenih dlačica koju još nisi isprobala – a koja zaista radi!

Da li si spremna za leto? Ovakav način ishrane pomaže da ubrzaš svoj metabolizam do maksimuma!

Beauty trendovi 2018: Copy paste ili ostati svoja?

Cigla u glavi (4. deo)

Cigla u glavi (4. deo)

Početkom osamdesetih nosile smo šarene grejače do butina i mini-suknje od teksasa dobrano iznad grejača. Moja Tanja i ja. Punoletna i maloletna sestra. Grejači (i gojzerice) bili su ustupak zimskom oblačenju, a u Portorožu ionako nije bilo snega. “Droga“ Portorož bila je fabrika u Jugoslaviji i uznemirujuć pojam za tinejdžerke čija je hipi realnost još bila daleko od džointa i još dalje od igle, sa kojom su završili svoj životni eksperiment neki dragi ljudi mnogo kasnije. Odrastanje je još uvek bilo beskrajno zabavno. I bezbedno. Portorož je bio čudan izbor za zimski raspust, ali more je bilo plavo, a u hotelu nekoliko kilometara niz obalu grupa kosijanera iz Beograda odsela je na putu ka Ljubljani i koncertu Iron Maidena. Nepogrešivi radar za otkrivanje provoda doveo nas je ispod terase, odakle je prašio hevi metal i sa koje su nas momci pozvali gore. Beograđani, naših godina. Osim njih, u gradu je bila grupa arapskih studenata, čiji je radar za provod otkrio nas dve. Nekoliko dana šetnje obalom, rezultiralo je prepevom velikog Azrinog hita:

“Ti i ja lutamo kroz Portorož
potmulo je stenjao ovaj grad
ispred nas kosijaneri
a za nama čopor Arapa,

lalalalalalala, fa fa la si..“

Tanja se smuvala sa najvišim kosijanerom, a ja sa najslađim. Smuvavanje je značilo malo vatanja u dnevnoj varijanti, a onda su kosijaneri otputovali na koncert. Da su duže ostali, ko zna kako bi to uticalo na naše muzičko opredeljenje, ovako – nikada nismo zavolele hevi metal.

Stopiranje do Kopera bio je način da pobegnemo Arapima i da se osećamo kao junakinje u priči koju smo usput izmišljale. Najzabavnija je bila “Zarobljenica u kuli“, nastala na zidinama starog grada u Koperu, na litici iznad zapenušalog Jadranskog mora, neopisive zimske boje. Tamo smo videle samo jednog kosijanera u Helidonovoj prodavnici ploča, ali smo zato pronašle Buldožerov “Izlog jeftinih slatkiša“, potvrđujući sklonost ka duhovitom domaćem roku. Da, Slovenci koji pevaju na hrvatskom bili su bliski našem duhu bratstva i jedinstva i toliko avangardni, zabavni i otkačeni, da su zauvek ostali ono nešto “sasvim drugačije“ u istoriji jugoslovenskog rokenrola.

Upućeni savremenici novog vremena tvrdili su da je jedna od guzica sa omota – ženska.

Sledećeg leta, Tanja i ja (sa svežim mini-valom na dugačkim kosama) slušale smo Azru na stadionu u Splitu, a sledeće zime vodile na Akademiju dvojicu preslatkih Splićana. Skidanje đane ipak se odigralo tek na proleće, u umetničkom ateljeu prijatelja mog dečka, uz odgovarajuću muzičku pratnju.

Ah, tinejdžerka koja se prvi put ljubila uz Čorbinu “Hajde sestro slatka“ ostala je dosledna ciglama u glavi i započela seksualnu praksu uz “Ko jebe Buldožer“.

Naredne zime, 1984. godine, dečko je služio vojsku u Postojni, a Buldožeri svirali u hali na Novom Beogradu, na sceni postavljenoj popreko u parteru, zbog malobrojnosti publike. Trijumfalan osećaj pripadnosti eliti koja je prva videla pravi performans na sceni dodao je još par cigala u temelje mog centra za otkačenost.

Nikada nisam osetila ono što je kasnije prozvano YU nostalgijom. Naprosto, ne može mi nedostajati nešto što se nalazi u definiciji ultimativne intelektualne vrednosti, poznatije kao “cool“. Sve što mi treba da nahranim usahle tokove inspiracije i okadim oskrnavljene svetinje svakodnevice nalazim u svojoj glavi. Cigla po cigla, građevina uma. Dnevna soba za emocije, spavaća za maštanja i želje, terasa za postignuća, požarne stepenice za izbor realnosti.


Aleksina Đorđević, matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.

Editors choice