Čežnja je skot. I dosta mi je skota za dva života.
Ne čekam ništa, ne čeznem ni za čim. Potrošila sam kapacitete.
Željna sam realne romantike. Ali ne čeznem za njom.
Na mesto potrošene čežnje, došla je zahvalnost za sve što je došlo, što sam dočekala i potrošila.
Nema u mom srcu razlomaka, ni ostataka, ni nerešenih jednačina i nejednačina. Matematika mi nikad nije išla, pa mi je račun često bio prevelik, a početna cena vodila u nepredviđeni bankrot.
I sad nema ničeg. Čist račun, duga ljubav. Prema sebi.
U redu je da neko misli kako treba da bude tajanstven, da nagoveštava i ne ofira se, da pokušava da igra na sreću.
Ali to se neće igrati za mojim stolom.
Na njemu je postavljena trpeza i upaljene sveće, kristalna vaza spremna za cvet koji ćeš doneti.
Ali ja ne sedim tu sama, vrteći pramen kose, gledajući malo na sat, malo u daljinu i uzdišući nad đakonijama koje se hlade. Nemam kad.
Ja gledam svoja posla, jedem svoju hranu, uživam u plamenu svojih sveća. Ako mi je do cveta, ubraću jedan i staviću ga u vazu.
Samo što mi nije do cveta.
Nego mi je do izvesnosti da ćeš ga doneti, jer znaš kako se postupa sa ženom. Ako se ispostavi da ne znaš i da je tebi samo do igre, jer ti je sve drugo dosadno, sto puta proživljeno i unapred potrošeno, moja vaza će ostati prazna. Neka ona čeka taj cvet umesto mene.
Ja samo hoću da te upoznam. Da te razumem, da te osetim, da te doživim. Da te radujem. Da ti se radujem.
Ne postoji ništa romantičnije od te radosti.
Ne očekuj od mene da te poželim, dok ne saznam ko si.
Ni da te shvatim ozbiljno, dok ne doneseš taj cvet.
Ja mogu da zamislim sve, ali ne želim da zamišljam ništa.
Hoću samo ono što mogu da vidim i pomilujem.
Mnogo bi me obradovalo da i ti želiš to isto. Sa mnom.
Jer sreća je lepa. I tačka. Kraj svakog stiha.
Tu gde spojimo svoje lepote, tu je najlepša i najsrećnija.
Ne treba mi nagoveštaj, kad tačno znam šta mi treba.
Treba mi da uradiš baš to što treba.
Donesi cvet. Sveće su upaljene. Đakonije beskonačno tople.
Ne teraj me da čekam, jer neću početi da čeznem.
Jer umesto čežnje, ja imam zahvalnost.
A to ćeš želeti da osetiš.
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
