Svi su lovci subotom uveče i svi se nadaju da će ih neko zapleniti. Znate na šta to liči. Devojke u ostrvcima po dve-tri, muškarci u čoporu, đuskanje, vrućina, gledanje. Tamo negde oko dva ujutru, kad su se lovci dovoljno opili, sa gledanja se prelazi na muvanje. Možda. Najpijaniji su najsmeliji, a često i najsmešniji.
Uzalud sve tri gledate onog slatkog kul tipa, kad će vam prići neki mali ćelavac, kome je potpuno svejedno koju će privesti. On mašta o bilo kojoj ženi, koja je voljna da krene sa njim.
Niste dovoljno pijane? Šteta. Ponekad treba obratiti pažnju baš na one koji nisu vaš tip.
Svo to mirisanje, šminkanje, brijanje intimnih delova, pirlitanje i lickanje, očekivanja pomešana sa strepnjom, nadom i ljutom potrebom, koja se krčkaju u hormonskoj čorbi začinjenoj alkoholom i podsticajnim sredstvima, kako bi se neko odazvao vašem ljubavnom zovu. Sezona parenja. Svake subote. Skoro isto kao da ste neka ptica sa svim onim prelepim perjem, ili mačka sa onom nemogućom dernjavom. Zapravo, razlika je ogromna. Ptice i mačke se sasvim sigurno krešu. Njihov ljubavni zov je namenski i nedvosmislen.
