Nešto mi se dogodilo. U predelu srčane čakre. Nije kao da sam prodisala, nije kao da mi je laknulo, nije kao da se odvezao neki čvor. Jeste sve to donekle, ali najviše je kao da se gomila kamenja koja je zatrpavala nešto u mojim grudima, odronila. Dakle, više kao geografija, nego kao psihologija.
Nije to bila neka velika gomila. U stvari, ne bih ni znala da je postojala, da se nije okrunila poput klipa kukuruza, iskokala i iskočila iz šerpe, poput kokica u slobodnom padu.
Ko je kokao kokice? Ko je uključio ringlu? Ko je podigao poklopac?
Šta se promeškoljilo, proteglo i izvirilo, pa je razmrdalo gomilu kamenčića i poteralo ih u otkotrljavanje?
Kuda su otišli kamenčići? Ko je pojeo kokice?
Ali uopšte me ne interesuje.
Malo ranije, primila bih se na otkrovenje. Smislila bih neki hard kor, neki prodidži do jaja.
Ali malo ranije je zauvek prošlo, a malo kasnije je udaljeno za svetlosni trenutak od sada.
A sad, laganica.
Neka radost se uglavila tako da je kliknulo, kao kad zakopčaš pojas. Nešto se oslobodilo, nešto je otišlo, nešto je došlo. Pa sad kad me pitaju kako sam, ja kažem da sam baš dobro. Bez ikakvog razloga i povoda. Onako sam prosto skroz dobro. Kako dugo nisam bila. Toliko dugo, da sam taj teret u predelu srčane čakre prihvatila kao svoje normalno stanje. Bila sam dobro. A uopšte mi nije bilo dobro. I valjda je to ta gomila bezazlenih oblutaka, koji se lagano gomilaju i slažu u spomenik, pod kojim počiva ono što treba da teče i kruži. Za svaki trenutak kad mi uopšte nije bilo dobro, a ja sam i dalje bila dobro, po jedan kamen. Vredno sam ih sakupljala i slagala u piramidu, pa sam zato nagrađena odronom.
Da mogu da napravim razliku kad sam dobro i kad mi je baš dobro, a da to nema veze sa kvalitetom mog života, sa nekakvim brejk pointovima, odlukama i promenama. Ništa revolucija. I to je totalno novo za mene. Samo ja, iznutra, oslobođena tih kamenova, koji su me obavezivali da budem dobro.
Sad sam dobro, bez ikakve obaveze.
I kad hoću da ispričam nekom bliskom kako se osećam, ne umem ništa približnije da kažem od – nešto mi se dogodilo u predelu srčane čakre.
Kao da se gomila kamenja otkotrljala.
Izvor fotografija: moji-tragovi.blogspot.com, stil.kurir-info.rs
