Nisam sigurna da sam shvatila šta to znači da je ljubav uslov, ali kad sam čula taj koncept koji je sleteo sa usana jednog vrlo mladog čoveka, uz pogled kao da mi saopštava veliku tajnu, vrapci mog srca su prhnuli sa žice, kao da je neko pucao u njih i odleteli su raspršeni u nebo. Sve u meni reklo je DA, samo je moj spori, dosadan, zajeban, sitničavi um ostao u rebusu da me mrcvari kontemplacijom o uslovnom i bezuslovnom, o slobodi i granicama. Uf! A ponekad je tako zabavno biti ja.
I kako je uopšte počeo taj razgovor koji je ličio na razmenu više nego išta što sam poslednjih meseci podelila rečima sa ljudima? U stvari, kakvo god bilo zezanje, pre ili kasnije, sa tim čovekom razgovaram tako. Suštinski. Pričali smo, dakle, kao i obično o samospoznaji i onda sam ga pitala:
“A sloboda, šta je za tebe sloboda?“
“Pa, sloboda je da budeš sve što jesi i što možeš da budeš“.
Aha, to zna. Bravo, tako je.
“I to je jedina sloboda koju imaš, a i ona se odvija u zadatim okvirima.“
“Da, da, samo, ljubav je uslov“, reče čovek, spuštajući glavu i podižući zabrinut pogled, onako, u poverenju.
Odskočila sam sa stolice, a onda se naslonila i opustila. Uslov? Da. Sigurno da. Ne možeš spoznati ni sebe, ni granice, ni slobodu, ukoliko ne voliš. Sebe. Život. Ljude. Svet. Sve.
Ali šta je onda bezuslovna ljubav?
Mislim, znam. Kad voliš nekoga (a naročito sebe) takvog kakav je, prihvatajući ceo paket, bez ostatka. Ne popravljaš ga, ne osuđuješ, ne odbacuješ. Jer ljubav to ne čini. Jer je ljubav ono što ljubav čini.
Bezuslovna ljubav je uslov slobode.
Uslovna sloboda? Jedino takva postoji. Bezuslovna sloboda je u granicama života među ljudima, prosto sloboda po svaku cenu. A svaka cena je naprosto nedostižna. Nemoguće ju je platiti.
I tako, voliš i ljutiš se. Voliš i opraštaš. Voliš i osećaš se potpuno ranjiv, bespomoćan i izložen. Voliš i sakatiš se. Voliš i sastavljaš se. Voliš i upoznaješ, otkrivaš, shvataš.
Slažeš oblande mudrosti, natapaš ih iskustvom i filuješ ljubavlju. I negde tokom lizanja prstiju skontaš da si to ti. Da si to samo ti. I da ta sočna oblanda može da se baci ukoliko je ne poslužiš gladnima. I nisi ti taj koji će izabrati svoje omiljene gladne likove. I nije obavezno, a ni potrebno da uživaš u tome što nekoga hraniš. Oni samo dođu i jedu. Retki među njima stvarno uživaju u ukusu, a još ređi cene veštinu kojom je oblanda napravljena. Nije im važno, hrana je hrana. Ljubav je ljubav.
I bez obzira što su mu konzumenti nepismeni, alavi i bezobrazni, što hoće da podrignu zadovoljno, a neće da se zahvale i zainteresuju za recept, za vrhunskog kuvara, ljubav je uslov.
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
