Oda sreći trebalo bi da bude srećna. Ali ona je gorka zbog prevrtljivosti Fortune. Šta ćeš, takvi su bogovi. Mali. Sujetni. Osvetoljubivi. Strašni u gnevu. Preterani u izdašnosti. Ogorčeni u kajanju.
O čijim bogovima se tu radi? Mora da su to oni naši. Kojima nam prete kad kažu “videćeš ti svoga boga”. A ko se ne moli Fortuni, neka se ne nada da će ga pogledati svojim besnim očima.
Kad kažem “gospode bože” obično ne mislim ništa bogznakako bogougodno. A najčešće mi se taj retorički doziv otkida sa usana kad neki bogougodni izvode neko bogougađanje. U svim ostalim situacijama prosto kažem “jebote”. Mada ponekad sažeto, sveobuhvatno i kontepmlativno prosto prokomentarišem “boktejebo”.
