I onda sam raskitila jelku. I poskidala srmu i srca i pahuljice i leptire sa zavesa. I bilo je prazno. Pa sam uzela sa vrha ormara veliku staklenu vazu, oprala je od prašine, otišla na pijac i kupila cveće. Pa šta, žene to stalno rade, reći ćete. Hah, ali znate šta su rekla moja deca, prijatelji, baka?
Ti neko doneo ovo cveće? Kupila si na pijaci? Ti? Cveće u vazi? Šta se događa s tobom?
Niko nije ni primetio da sam sklonila jelku. Bili su suviše zabrinuti.
I osim što mi je bilo jako zabavno što sam unela takvu pometnju u krug mojih bližnjih, morala sam sebi da postavim isto to pitanje. A morala sam i da pronađem odgovor.
