Znate, ja sam izričiti protivnik ubranog i odsečenog cveća. Kao i ptica u kavezima i ribica u akvarijumu. Cveću je mesto u zemlji. Ono tu živi. Apsolutni sam početnik, kad je cveće u pitanju. Ali cveće je samo simbol za svi ostale stvari u kojima ću zauvek ostati početnik. A simbole treba tumačiti kao u snovima. Cveće koje umire u mojoj vazi simbol je prihvatanja smrtnosti.
I zato nemojte brinuti za mene ako jednog dana nabavim papagaja i sipam Klea u staklenu kuglu. Kleo, to je ona ribica iz Pinokija, znate. To će verovatno biti simbol za prihvatanje ograničenja koja nameće boravak u neprirodnoj sredini u kojoj provodim život. Civilizacija, mislim.
Ko zna šta sam sve spremna da uradim, što svi drugi bez razmišljanja stalno rade. Jer je normalno. Uobičajeno. Pa, za mene ništa nije uobičajeno i normalno, osim ako nije simbol nečega što se dešava sa mnom.
Aleksina Đorđević
