Prethodne tekstove iz serijala “Cigla u glavi” pročitajte ovde.
Da li ste pokušali nekad da izađete ispred stotinak ljudi u kafiću, nakon što ste se sa nekoliko pića doveli u pravo raspoloženje, zajedno sa prijateljima koji vas sve vreme zdušno nagovaraju, a zatim vatreno navijaju dok vas izdaje glas kad pokušavate da izvučete visoke tonove? Na karaokama svako dobije aplauz, ako ne za interpretaciju, onda za simpatičnu smotanost ili potpunu anesteziju centra za blam. Najhrabrije su devojke. One hoće da pevaju solo i dok se sve vreme stide, drže se teksta što mogu bolje i istrajavaju.
Ne znam zašto na karaokama ne dodeljuju medalje za hrabrost. Ali da ih ima, jedini kriterijum bi bio katastrofalan solo nastup, u (relativno) treznom stanju, stoički izveden do kraja. Ovu nagradu nikad ne bih dala momcima koji urlaju u grupi pokušavajući da pogode jedan mikrofon. Ali, idemo redom. Karaoke obično vodi neki animator, pa počne prvi da probije led i da pokaže ljudima da ne moraju bogznakako dobro da pevaju, sve dok su simpatični, pogađaju ritam i daju sve od sebe. Ovo je jedna dobra pesma za početak, a može i da se ponovi, svi je znaju i pevaju uglas. Pokušajte:
E, posle kolektivnog probijanja leda obično nastupaju dobri pevači, oni koji već imaju bendove, osvajali su i nagrade na karaokama, ali nešto su se baš smorili, pa su jedva odlučili šta da pevaju, a do tog trenutka nisu ni znali da li će da pevaju. A došli na karaoke. Ma ’ajde! Prosto, niko ne voli prvi – neće da neko misli da se oni sad nešto kurče, ili šta god. Ali svakome je lakše da nastupi kao sledeći. I tu je pravi trenutak za seksi momka, koji je stigao da popije samo jedno pivo i ide na sigurno. Peva ono što mu najbolje leži, što inače ima na repertoaru svog benda, pa ne mora ni da gleda u tekst i što svi vole. Momak razvaljuje, ponaša sa s mikrofonom vrlo prisno, a pesma je savršena:
Posle momka na redu je cura. Ona za koju još ne znaju svi koliko dobro peva – jer one druge, što umeju i vole da pevaju po karaokama, dolaze tamo pred kraj kad je atmosfera najzagrejanija, a onda samo utrče i sa puno samopouzdanja i uživanja otkinu nekoliko pesama na opšte zadovoljstvo – znači ovde dolazi slatkica za koju niko ne bi rekao da može tako da pusti glas. I ona je ziheraš. Peva šećer i med, i to filmski. A obično zvuči skroz kao original.
I kad se izređaju odlični, dobri i solidni pevači, tamo negde pred kraj raspevaju se i svi ostali. Do tog momenta popili su taman koliko im treba (razbili se kao zveri) smislili koja je pesma najkul i gde sto posto iskazuju svoju harizmu, spontanost i dobar ukus.
I onda to obično, tamo negde oko četvorke, zvuči ovako:
I kad se sve završi, polovina njih se pita šta im je to, kog đavola trebalo, polovina se odlično provela, a polovini je bilo najzabavnije snimanje pijanih drugara za YouTube. Kako tri polovine? Pa preklapaju se. Ove dve poslednje.
Aleksina Đorđević, matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
