Dosada je za prazne. Za posvećene je praznina. Posvećujem se dosadi, da bi se pretvorila u prazninu. Pokušavam sve. Slušam muziku, koja me obično rasplače. Gledam slike. Čitam ljubavne prepiske. Bolne delove po nekoliko puta. Hoću li se poseći otupelom oštricom? Hoću, ali ne mogu. Izostaje bol, ne dolaze suze. Nije utrnulost, prosto, tu više ničeg nema.
Da li bih zaista menjala ovu prazninu, za onu prenatrpanost? U ovakvim trenucima, da. Bolje je umirati od ljubomore, ludeti od besa i raspadati se od tuge, nego ništa. Ali tako rezonuje neuračunljivi deo mene. Onaj što jedva čeka PMS pa da prsne i najebe se keve svima redom. Unutrašnje čudovište treba nahraniti. Živim mesom. Da ne bi pojelo nešto slabije od sebe. Ali, u toku je dijetalni ciklus. Zver prezire šargarepu i mršava je i gladna. Lovi, zveri. Moje je da ti obezbedim pustinju.
Samo u akciji su i neki zli patuljci, čini mi se. Dugme za isključivanje mozga je pokvareno, trovačke poruke zaglavljene na repit, adrenalinske projekcije uključene u lup. Dosada dobro radi svoj posao. Ne želi da izgubi identitet u praznini. Neprekidno vozi sve trikove kojima raspolaže, vrti ih i ponavlja, toliko uporno, da se ta upornost jedino može nazvati…dosadom.
Dosadi se suprotstavlja samo istrajavanje. Čime god me ograđivalo, određivalo, cimalo i smaralo, sve dosađivanje ovog sveta ne može se meriti sa istrajavanjem.
Osim toga, ja znam šta dosada hoće od mene. Da me natera da ispunim prazninu. Dosada se užasava praznine. Lukava je. Izobličava neprisustvo u nedostajanje. Nemanje u potrebu. Nestajanje u vrisak. Ništa u bilo šta. Nikog u bilo kog. Osluškujem je, ima svu moju pažnju. Zato je tako dobro poznajem.
Praznina sporo raste, neometena dosadom. I kad horizont izmakne pogledu, nemogućnost suočavanja sa toliko ničega izgubi moć zastrašivanja.
Srce se zakotrlja, skoči i potrči, na sve strane odjednom. Sve što je bilo tuga i radost, postane pokret. Sve što se pokreće, pronađe mir.
Beskraj je moje dvorište.
Prethodne tekstove iz serijala “Cigla u glavi” pročitajte ovde.
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
