Ma dovoljna je i trun, a kamoli trn. Trunčica prašine bode oko, kao što vreteno bode prst Uspavane lepotice. Ali vreteno vodi u san, iz koga se u bajkama ona budi u radosti i ljubavi. A trunje samo vodi plakanju.
Trunčica nečega što bode oko, može da se isplače. Ispere se. Trn se ne može isplakati. Iako izaziva očajničku potrebu da ga oplačeš. Jer drugo ne možeš. Gledaš i gledaš i uočavaš i suočavaš se, a trnja više nego oko Uspavane lepotice da je čuva u stoletnom snu. I svo je upereno u tvoje oči. I svakog časa po neki te ubode. Baš boli. Boli, k’o u oko.
Možeš li da ne gledaš? Možeš li toliko da se ogradiš da te ne boli ono što te bode? A sve bode. Ono što je maločas ubolo tebe, sutra će možda mene. Možda sam na trenutak pomislila, hvala bogu, ovo me zaobišlo. Ali ako sam imalo poštena, morala sam na kraju da dodam – za sad.
Ah, malo je toga što možeš samo da blokiraš, ali nešto možeš. Slušamo poučnu pesmu o antistres metodi blokiranja.
Međutim, kad ti je nešto stvarno trn u oku, nema tog ignorisanja i te blokade, koja će pomoći. Možemo da mislimo kako smo oguglali. A to znači, navikli na svašta, pa nas više ne pogađa. Nije tačno. To što smo otupeli na površini, samo je prva linija odbrane. Da bismo mogli da funkcionišemo sa tolikim trnjem. Ali ono se ne zadržava na ubodu. Trnje prodire, dok se ne osetimo kao leptir naboden na čiodu. I onda povreda raste iznutra i pojede nam zdravlje i život.
Uzalud smo blokirali osećanja. Jer nismo se zaštitili. Bolje je i da oplakujemo, ako je to jedini način da izrazimo emocije.
O, ne mislim samo na društvenu svesnost, nepravde i sve što nam probada svaki pogled unaokolo. Prvo da oplačemo svoje gubitke.
Mir u svetu neće zameniti nepravdu. Večnost života neće utešiti našu smrtnost. Nova ljubav neće zameniti staru. Trnje neće nestati pred mačem istine, štitom vrline i snagom ljubavi. Uspavana lepotica se neće probuditi da bi odjahala u srećan kraj.
Ali neko trunje ćemo isplakati. Neke izdanke ćemo zaliti. I na kraju, dosadiće nam da plačemo, pa ćemo nešto učiniti.
Možda započnemo operaciju vađenja nekog trna, koju će neko drugi uspešno okončati.
