Što dublje ponirem u ljudskost, sve mi se više čini da je to običan pad. Onaj u biblijskom smislu, koji se tiče kako izgona iz raja, tako i palih anđela. Vaznesenje je ono što mi pada na pamet. A nemam ništa sa biblijom, niti sa bilo kojom organizovanom religijom. Više imam sa sobom i sa vanzemaljcem u sebi. Jer ono što je moja ljudskost, ne samo da nije dostojno, nego nije ni dovoljno. I svaki put kad nešto skontam, kad me prožme kvantni talas uvida, obala ljudskosti je malo dalja. Elijenska pučina doziva, a ja se odazivam. Takoreći, osećam poziv. U biblijskom smislu.
