Ne znam zašto je život postao tako dobar. Ništa se značajno nije promenilo. Nisam našla ljubav svog života, nisam postala bogata naslednica, nisam se podmladila. Ali sve nekako mislim da je zbog ovog poslednjeg. I uvek sa novim čuđenjem otkrijem kako malo treba da budem beslovesno srećna. Preturim jednu groznu godinu preko glave, proturim je kroz srce, izdahnem je kroz nos, prebrojim nove bore i kezim se kao manijak. Jebote, matora sam. Au, što je dobro! Oslobađajuće. Ne moram više nikad da budem cinična! Mogu uvek da budem srećna! E zato još nisam raskitila jelku. Majke mi. Evo kod mene je još nova godina. Pa tek je mart!
Dragi divni Delča, ostavio nam je ovu pesmu da slavimo i da se radujemo, ne samo zato što smo još uvek živi, nego zato što život stalno ima šanse da postane silno dobar. Kad god se to desi, to je u pravi čas za nas. Svi koji su već otišli, izgleda su znali nešto što mi tek treba da saznamo. Tako ja to vidim, osećam, doživljavam. Život je dobar. I ne samo što je život dobar, nego je moj život dobar. Pun je ljubavi! Kao jelka iglica. Kao Deda Mrazova vreća. Kao godina sekundi. Kao rog izobilja.
