Kada je svet zadesila pandemija korona virusa, eCommerce biznisi su zauzeli glavno mesto u prodajnom svetu, a čini se da je za veoma kratko vreme onlajn prodaja evoluirala više nego ikad pre. Brendovi su počeli da prepoznaju i iskorišćavaju moć second-hand mode, što je dovelo do toga da se na mnogim sajtovima koji prodaju odeću pojavi resale sekcija. Pod ovim okvirom, kupcima se nudi da prodaju ili kupuju korišćene komade odeće od brendova direktno sa njihovog sajta, umesto što će koristiti druge servise kao što su, recimo, dobro poznati Depop, Poshmark i drugi. Ali, da li je ciklična moda zaista dobra po nas?
Tržište polovne odeće je doživelo veliki rast u poslednjim godinama zbog većeg interesovanja za održivu modu, ekonomičnost i mogućnost da se pronađu jedinstveni komadi odeće. Ipak, postoji nekoliko kontroverzi koje su povezane sa ovim tržištem. Važno je napomenuti da tržište polovne odeće i dalje pruža mnoge prednosti, uključujući pristup jedinstvenim komadima odeće, podršku održivoj modi i mogućnost zaštite životne sredine. Međutim, kao i kod bilo kojeg tržišta, postoje izazovi i kontroverze koje treba uzeti u obzir pri kupovini ili prodaji polovne odeće.
View this post on Instagram
Ciklična moda – glavne kontroverze
Jedna od glavnih kontroverzi je pitanje autentičnosti. Kako popularnost tržišta polovne odeće raste, tako raste i broj falsifikovanih proizvoda koji se pokušavaju prodati. Ovaj problem je posebno izražen u vezi sa brendovima luksuzne mode. Kupci se često suočavaju s izazovom kako razlikovati originalne komade od kopija. Kako bi se borile protiv ovog problema, mnoge platforme su uvele mere zaštite kao što su autentičnost proizvoda, sertifikati ili verifikacija prodavaca. Međutim, ipak postoje slučajevi kada falsifikovani proizvodi uspeju da prođu kroz sistem.
Druga kontroverza je povezana sa cenom. Dok je jedna od glavnih prednosti tržišta polovne odeće ta što se može pronaći odeća po povoljnijim cenama, pojedinci tvrde da su cene postale previsoke. Ovo je delom zbog rasta popularnosti tržišta, ali i zbog sve veće potražnje za određenim brendovima ili trendovima. Kao rezultat toga, pojedini prodavci mogu postavljati cene koje su slične ili čak više od cena novih proizvoda. Ovo može frustrirati kupce koji su se nadali da će pronaći jeftinije opcije.
Takođe se ističe i pitanje održivosti. Tržište polovne odeće je često istaknuto kao održivija alternativa kupovini nove odeće. Kupovinom polovne odeće smanjuje se otpad i štede se resursi koji bi inače bili potrebni za proizvodnju novih komada. Međutim, pojedini stručnjaci ukazuju na to da je i dalje neophodno smanjiti ukupnu potrošnju odeće i usmeriti se ka više održivim opcijama. To uključuje kupovinu odeće izrađene od organskih materijala, podršku lokalnim dizajnerima ili brendovima koji primenjuju etičke i održive prakse u proizvodnji.
Pročitajte i ovo: Istražili smo koncept biorazgradive odeće i evo šta smo saznali
Da li su svi vidovi preprodaje odeće etički?
Za generaciju Z, ciklična moda i preprodaja ne predstavlja samo finansijski povoljan i održiv način da dopune svoju garderobu (istraživanja ukazuju da su dva od pet odevnih predmeta u garderoberima ove generacije polovni), već i fleksibilan i autonomni način da zarade tokom perioda visoke inflacije i ekonomske neizvesnosti. Profesionalni prodavci polovne odeće, među kojima je mnogo mladih žena, posećuju second-hand prodavnice, duboko pretražujući njihovu ponudu u potrazi za vintage blagom koje zatim mogu ponuditi na sajtovima poput Depop i Poshmark ili direktno svojim pratiocima na društvenim mrežama.
Da se razumemo, njihov rad zahteva mnogo vremena i energije i nesumnjivo je vredan, jer su istraživanja pokazala da devet od deset kupovina na sajtovima za polovnu odeću kao što je Depop sprečava kupovinu potpuno nove odeće na drugim mestima. Međutim, sudeći po komentarima koje možete videti na TikToku, pomislili biste da njihovi napori predstavljaju ni manje ni više nego “ratne zločine”.
View this post on Instagram
Srž kontroverze leži u verovanju da ovi prodavci polovne odeće, postavljanjem cena u skladu sa vremenom, trudom i troškovima koje je potrebno uložiti da bi se nabavili određeni komadi, a zatim fotografisali i naveli na kupovinu, čine etičke prekršaje i smanjuju broj dostupnih i pristupačnih komada odeće na štetu ljudi kojima su najpotrebniji. Ovaj stav predstavlja fundamentalno nesporazumevanje količine odeće koja se već nalazi u opticaju i broja komada koji se godišnje proizvode.
Na planeti ima skoro 8 milijardi ljudi, ali modna industrija proizvodi više od 100 milijardi novih odevnih predmeta svake godine. Ovi brojevi objašnjavaju zašto je preprodaja i kupovina polovne odeće – bez obzira da li se ove radnje obavljaju na individualnom, brendovskom ili nivou tržišta – tako ključna za reformisanje industrije. Sve dok ne budemo sposobni da smanjimo ovaj nivo preterane proizvodnje, nastavićemo da imamo ogroman višak dostupnih odevnih predmeta i da trpimo klimatske posledice koje su povezane sa radom potrebnim za stvaranje i skladištenje ovih predmeta.
Pročitajte i ovo: Održiva moda – novosti i brendovi o kojima treba da znate
Naslovna fotografija: instagram.com/matildadjerf
Nenad Grubanoski
