Kako uopšte neke ljude prestaneš da voliš? A neke voliš i voliš, istrajno i uvek istom, toplom, sveprisutnom, ispunjavajućom ljubavlju? Da li to znači da one prve nisi stvarno ni voleo, ili je ljubav moguće potrošiti. Šta ako postoji jedna data količina ljubavi, koju kad prekomerno trošiš, prosto potrošiš? A one druge, trajne ljubavi su prosto ravnomerno raspoređene na tvoje životne ljubavne kapacitete? Kako uopšte znaš koliko nekog voliš i da li se ta ljubav održava prisutnošću i interakcijom? Kako onda prestaneš da voliš nekog ko je prisutan i počneš da ga doživljavaš kao kamen oko vrata ili kao neprijatelja i onda više ne želiš njegovo prisustvo? I kako i dalje voliš nekog ko već godinama ne samo da nije prisutan, nego nije ni živ?
Mislim da su sve naše kategorije ljubavi manjkave, skučene i uprošćene, jer je ljubav multidimenzionalna. Ne meri se. Nego jeste. A kad više nije, onda samo više nije ono što je bila, promenila je vibraciju, spustila se, prizemljila, ohladila – jer nikada ne postaneš ravnodušan prema nekome koga si stvarno voleo.
Ipak, merimo. Nekoga volimo više nego nekog drugog. I onda mislimo da ta manja ljubav nije dovoljno kvalitetna, pa se osećamo loše i grize nas savest, pa se više trudimo oko onoga koga ne volimo onako snažno kao što umemo. Imamo dvoje, troje dece, ili dva, tri, kućna ljubimca, pa se grizemo oko toga što nas ljubav prema jednom od njih rastapa, dok drugi u nama ne izazivaju tako snažna osećanja. Volimo sadašnjeg partnera, ali ne onako bezumno i bezrezervno, kao što smo voleli nekog bivšeg, iako ovaj mnogo više zaslužuje ljubav od onog. Nije fer. Ali srce ne zna za fer. Ljubav prema jednom detetu (kućnom ljubimcu, prijatelju), merimo ljubavlju prema onom drugom, prema kome imamo snažnija osećanja. Ljubav prema sadašnjem partneru merimo ljubavlju prema onom bivšem, koji nas je potpuno zaneo. Merimo ljubav osećanjima. A osećanja su samo jedna dimenzija ljubavi i nije fer prema ljubavi meriti je samo metrima, kad ona sadrži i hektolitre i tone i paralelne univerzume i prošle živote. I duše i tela. Koja je mera duše? Srodnost? Prepoznavanje? Ali ljubav uvek donosi taj osećaj srodnosti i prepoznavanja, zbog njega se i zaljubimo u nekog koga uopšte ne poznajemo.
