Sećaće se kritike i pohvale
Zato se postarajte da bude više pohvale i podrške, a da kritike ne budu grube i uvredljive. Neka deca su veoma osetljiva i dovoljno je da se mama namršti, pa da se osećaju onako kako se neka druga deca osećaju kad dobiju oštru grdnju. Dete će pamtiti kad ste mu govorili „Bravo, to je odlično, baš sam ponosna na tebe“ „super ti to ide, samo nastavi“ „to je prava stvar, tako postupaju dobri prijatelji (braća, sestre)“… Zapamtiće i kako si ga nazivali nekim pogrdnim imenima i ljutila se kad mu nešto ne ide, ili kad nešto ne razume. Nemoj da radiš sa detetom matematiku ako je mrziš i uopšte, nemoj mu biti učiteljica, ako nemaš pedagoškog dara u tom smislu. Bolje mu prepusti da se samo snalazi, ili angažuj neku drugi odraslu osobu da mu pomogne, neku koju će doživljavati kao kompetentnu u toj oblasti i sa kojom neće imati tu vrstu naboja očekivanja i otpora koji oseća kad ti pokušavaš nešto da mu „utuviš“. Zadrži se na terenu na kome možeš da posmatraš kako tvoje dete izlazi na kraj sa (preteškim) obavezama koje se deci nameću u školi, i uopšte, kako razmišlja, kako se snalazi i kakve kreativne akcije preduzima – to je ono što uvek možeš punog srca i iskreno da pohvališ i podržiš, a na taj način zapravo, hvališ i podržavaš detetovo samopouzdanje.
