Čime zapravo vaspitavamo decu?

Kako se ponašaš u teškim situacijama i krizama

To je možda najvažniji vaspitni momenat, a koji god uzrok krize i stresa bio, deca sve osećaju i upijaju, čak i kad su vrlo mala. Ona shvataju da si tužna i uznemirena i zaslužuju potpuno i iskreno objašnjenje o tome kako se osećaš – bez obzira da li si nekog izgubila, ili si otkrila da si prevarena, ili imaš problema na poslu. Deca ne prave selekciju, za njih nema nezgodnih tema, oni prosto traže informaciju i imaju puno pravo na nju, i kad im je dve godine i kad im je dvanaest i dvadeset dve… Dakle, ono što radiš kad si u problemu, tvoja deca usvajaju kao model na koji se ugledaju u kriznim situacijama. A to uključuje sve – od zemljotresa i poplave, ringle koja se odjednom zapalila i ostalih kućnih katastrofa, preko svađa i raskida partnerskih odnosa, do selidbe i borbe za egzistenciju. Kad se suočavaš sa problemima, kad si poštena po pitanju toga kako se osećaš, kad ne odustaješ i preuzimaš stvari u svoje ruke, stupaš u akciju, razmišljaš i organizuješ sve oko sebe, deca osećaju da mogu da imaju poverenja u tvoje odluke i vođstvo, da ima ko da ih zaštiti, šta god da se dešava, a u mnogim situacijama oni se aktivno uključuju i postaju nezamenljivi asistenti prilikom rešavanja krizne situacije. Tako uče da sarađuju, da se u teškim trenucima ne prepuštaju panici, već da gledaju šta može i treba da se uradi, da pomažu drugima i da i sami budu centar stabilnosti u svakoj krizi. To su lekcije koje će formirati njihov unutrašnji oslonac, osećaj koji će nositi u sebi celog života kad se budu sami suočavali sa teškoćama i krizama u svom životu – rešavaće ih onako kako su naučili od tebe. Još je bolje ako imaju priliku da ovo uče iz tvog odnosa sa partnerom (koji ne mora nužno da bude njihov otac), jer iz timskog rada u partnerskom odnosu uče da su ljubav, poverenje, pomoć i saradnja normalne stvari, koje idu zajedno i koje su sve neophodne za dobar odnos.