Monteroso al Mare je potpuno drugačije od prva četiri sela. Jedino je na ravnoj obali, jedino ima hotele i pristup automobilima, jedino ima pravu, široku plažu, i najveće je od svih pet. U novijem delu naselja su uglavnom hoteli, a u starijem, koje po arhitekturi liči na opisana susedna mesta, ima živog sadržaja, restorana, kafea, butika, suvenirnica, poslastičarnica… Svega što vam padne na pamet.
I stene i plaža – Manarola
Kada dođete u Činkve Tere, da biste rekli da ste obišli svih pet zemalja morate proći stazama koje ih spajaju. Tek tamo ćete zaista doživeti ovo prelepo mesto. Ukupna dužina staza od Riomađorea do Monterosoa je oko 11 km, što ni za neiskusne šetače nije mnogo. Staze koje spajaju Riomađore, Manarolu i Kornilju su najkraće i skoro sasvim ravne. One između Kornilje, Vernace i Monterosoa su duže i brdovitije, ali i mnogo uzbudljivijih vizura. Nešto pre našeg dolaska velike kiše su oštetile neke staze te su bile zatvorene, ali smo uspele proći 4, za mene najlepša kilometra kroz prirodu Italije. Od Monterosoa do Vernace smo se puna dva sata prvo penjale improvizovanim, strmim, zemljanim stepenicama kroz vinograde, zatim krivudale kroz maslinjake, pa kad smo izbile na zavidnu nadmorsku visinu, stazicom kroz gustu, zimzelenu šumu smo prolazile od vidikovca do vidikovca i tako sakupljale fantastične poglede na okolna mesta, zalive i pučinu. Usput smo pozdravljale druge šetače, fotografisale (se), uživale što se nalazimo upravo na ovoj tački planete. Od svih mojih planinarskih podviga, najradije se sećam ovog koji sam izvela u sandalama i suknji, damski. Jer, ipak je ovo Italija.
Osmeh u Manaroli
Tekst i fotografije: Maja Gajinov, Ptica na žici
